Zašto naknade od koncesija nisu jedna od najbitnijih stavki za popunjavanje budžeta Republike Srpske? Može li se zakonski spriječiti da se preko njih izvlači budžetski novac i time enormno bogate pojedinci povezani sa vladajućom strukturom?
Piše: eTrafika.net
Ovo su samo neka od pitanja koje portal eTrafika aktuelizuje, a tiču se lidera Socijalističke partije RS te ministra energetike i rudarstva u Vladi RS Petra Đokića, koji se posljednjih dana nalazi na udaru vlastitih poslanika u Narodnoj skupštini RS, njih pet od sedam, koliko ova partija ima u republičkom parlamentu, a koji su, najvjerovatnije, potpomognuti i ljudima iz drugih stranaka iz vladajuće koalicije.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Republika Srpska je, inače, prema izvještaju Komisije za koncesije RS, u 2018. godini na osnovu koncesija prihodovala 54,38 miliona maraka a godinu ranije 33 miliona maraka.
Od koncesione naknade za korištenje elektroenergetskih objekata RS je zaradila 17,15 miliona KM, a po osnovu naknade za korištenje prirodnih resursa u svrhu proizvodnje električne energije 14,43 miliona KM.
U prošloj, 2019. godini u budžet RS po ovom osnovu se slilo 44,7 miliona maraka, ali iz komisije poručuju da bi brojka trebala biti veća jer nisu svi koncesionari izmirili obaveze.
Potpisom se odrekao 100 miliona KM
Poređenja radi, ministar Đokić se samo jednim potpisom iz 2016. godine odrekao, kako je pokazalo istraživanje poslovnog portala Capital, minimalno 100 miliona koncesionih naknada, izlazeći u susret kompaniji EFT, a što je omogućio izmjenama Pravilnika o visini koncesione naknade. Riječ je, dakle, o sredstvima koja su duplo veća od iznosa prikupljenog po pomenutom osnovu u godinu dana!
Iza kompanije EFT stoji Vuk Hamović, najveći trgovac električnom energijom u regionu, kome su vlasti Republike Srpske više puta izlazile u susret te dozvoljavale pogodnosti iako su one nanosile direktnu štetu republičkom budžetu, što izaziva opravdanu sumnju da su se iza kulisa odvijale koruptivne radnje. Takođe, Hamović stoji i iza “Rudnika i termoelektrane Stanari”.
Ove izmjene Đokića bi mogle koštati slobode, ukoliko istraga koja se trenutno vodi dobije adekvatan sudski epilog. Kako je potvrđeno iz MUP-a RS, Uprava za organizovani i teški kriminalitet trenutno vodi postupak protiv Đokića zbog izmjena pomenutog pravilnika koje su omogućile besplatnu eksploataciju uglja te drastično smanjile naknadu za korištenje prirodnih resursa za proizvodnju struje. MUP je u januaru prošle godine dostavio republičkom tužilaštvu izvještaj protiv ministra Đokića, u vezi sa poslovanjem EFT i TE Stanari. Godinu dana kasnije još uvijek nema epiloga, a detalje iz tužilaštva ne navode.
Iako je bivši narodni poslanik Adam Šukalo još prije tri godine podnio krivičnu prijavu protiv ministra Đokića, postupak je maksimalno odugovlačen. Međutim, zahvaljajući unutarkoalicionim problemima među strankama vlasti, postoje naznake da bi istraga mogla rezultovati optužnicom.
O čemu se tačno radi?
Izmjenama je omogućeno da koncesionari koji u svom sastavu imaju rudnik i termoelektranu budu oslobođeni plaćanja posebne naknade za ekspolataciju uglja koji koriste za proizvodnju struje. Time je došlo do teške povrede Zakona o rudarstvu RS koji strogo zabranjuje da neko besplatno vrši eksplataciju uglja.
Samo nekoliko mjeseci kasnije, u junu 2016, usvojena je nova izmjena istog pravilnika koja je opet išla u korist stranog investitora a na štetu budžeta u RS. Koncesiona naknada za proizvodnju električne energije se smanjuje više od šest puta, sa 3,6 na 0,5 odsto od ukupnog prihoda ostvarenog proizvodnjom i prodajom električne energije. Ova izmjena se poklapa sa vremenom puštanja u rad termoelektrane Stanari, odnosno sa vremenom kada se na nju počinje primjenjivati obaveza da plaća koncesionu naknadu za proizvedenu i prodatu električnu energiju. Na ovaj način šteta nastala po budžet RS se može mjeriti desetinama miliona maraka.
Izmjenama i dopunama Zakona o koncesijama iz februara 2018. godine omogućeno je da ministar sam određuje koncesionu naknadu u određenim privrednim djelatnostima, a u rasponu od 0,5 odsto do pet odsto.
Dragan Čavić, kao opozicioni poslanik u prošlom sazivu republičkog parlamenta tvrdio je da je “pomenutom izmjenom legalizovana mogućnost da oni koji donose odluke o koncesijama budu korumpirani do beskraja”.
“Npr, kažu da će treći blok TE Gacko koštati oko milijardu maraka. Pet odsto koncesije je 50, a 0,5 odsto je pet miliona maraka. Investitora će interesovati da plati što manje jer je razlika 45 miliona! To otvara prostor za onog ko odlučuje o koncesijama da kaže ‘cifra je 10 miliona, pet je koncesiona naknada, a pet naknada meni’. Ti veliki rasponi moraju biti precizno uređeni. Kriterijumi u lepezi od 0,5 do pet odsto – šta znači jedan, šta dva itd, sa opisom. A toga nema, nego se ostavlja na slobodnu volju da to onaj koji izdaje koncesije odredi”, govorio je za eTrafiku lider NDP-a tokom 2018. godine.
Pored nedovoljno jasno definisane razlike među različitim procentima, ovom izmjenom se pokušao “pokriti” period od dvije godine dok je na snazi bio fiksni procenat od 0,5 odsto, iako zakon nema retroaktivno djelovanje te bi pomenuta izmjena iz 2016. svakako trebala imati sudski epilog.
Strane firme se povukle
Aktuelni zakonski propisi su omogućili da se u Srpskoj investitori nađu u neravnopravnom položaju, prije svega domaći, dok su se skoro svi strani, barem oni značajniji, povukli iz koncesonih ugovora.
Podsjećamo, jedan od najvećih proizvođača električne energije u Evropi, njemački “RWE Inoggy”, imao je potpisan koncesioni ugovor o izgradnji četiri hidroelektrane na srednjem toku rijeke Drine. U projekat je, prema procjenama, pomenuta firma trebala uložiti oko 500 miliona evra, i zaposliti nekoliko hiljada lokalnih radnika. Iako razlozi zašto je njemačka firma istupila iz koncesionog ugovora nikada nisu javno saopšteni, njemački mediji kao osnovni razlog navodili su korupciju i suviše komplikovane administrativne procedure, koje su najčešće služile za “reketiranje” investitora. Slično su prošle i norveške kompanije “Technor energy” i “Technor energy 2”, koje su imale potpisane ugovore o koncesiji sa Vladom RS za izgradnju 10 mini hidroelektrana u donjem slivu rijeke Bosne, a čija bi izgradnja koštala 250 miliona evra. Razlog zašto norveške firme nisu ispoštovale koncesione ugovore i za 12 godina izgradile obećane hidroelektrane, i u ovom slučaju treba tražiti u mnogobrojnim i komplikovanim procedurama, što kod stranog investitora izaziva sumnju da bi mogli biti ucjenjivani od strane domaće vlasti, ukoliko bi ušli u takav posao.
Iako je zakon u trenutku njegovog donošenja bio prihvatljiv za investitore on je više puta mijenjan što kroz procedure izmjena zakona što putem pomenutih podzakonskih akata ministra Đokića, koji su išli grubo na štetu javnih interesa Republike Srpske, a sve u interesu pojedinačnih, najčešće kontroverznih koncesionara.
Ekonomista Damir Miljević ističe da koncesione naknade ne odražavaju realnu vrijednost resursa RS koji se koriste, da bi prihodi trebali biti znatno veći, čemu bi, između ostalog, doprinijele više naknade. I iz same Komisije za koncesije RS ističu da bi koncesiona naknada u sektoru energije trebala biti veća jer je ona kod nas trenutno u prosjeku 3,5 odsto od ukupnih prihoda. Radenko Đurica, koji je na čelu pomenute komisije, predlaže da se naknada podigne na 10 odsto.
Krajem prošle godine pred poslanicima se našao Nacrt zakona o izmjenama i dopunama zakona o koncesijama ali u njemu nije bilo suštinskih izmjena.
