Ugalj osigurava snabdijevanje električnom energijom u jugoistočnoj Evropi. To bi se moglo promijeniti, ali će koštati, navodi se u tekstu objavljenom u njemačkom dnevnom listu Frankfurter Allgemeine Zeitung.
Uprkos epidemiji koronavirusa, postepeno ukidanje upotrebe uglja za proizvodnju električne energije u Evropi i dalje napreduje. Sredinom aprila, energetska grupacija Verbund konačno je ugasila posljednju austrijsku elektranu na ugalj u Melahu, a nekoliko dana kasnije ugašena je i elektrana Vartaverket u Stokholmu. To znači da devet zemalja EU sada proizvodi električnu energiju bez upotrebe uglja: Belgija, Austrija, Luksemburg, Švedska, Litvanija, Letonija, Estonija, Malta i Kipar. S druge strane, Francuska, Slovačka, Portugal, Velika Britanija, Irska i Italija odlučile su da do polovine decenije napuste upotrebu uglja za proizvodnju električne energije.
U EU je udio upotrebe uglja u proizvodnji električne energije već opao za trećinu u periodu i prije izbijanja epidemije korone, od 2012. do 2019. godine, ali to se uglavnom desilo zbog poteza država u zapadnoj i srednjoj Evropi. Zemlje na istoku i jugoistoku Evrope i dalje ne pristaju da se riješe uglja. Pet zemalja EU još uvek nije odredilo izlaznu strategiju za odustajanje od uglja: Poljska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska. Statistički podaci pokazuju da je udio električne energije dobijene iz uglja u Bugarskoj čak porastao početkom 2019. godine.
Potencijalni kandidati za pristup EU sa Zapadnog Balkana takođe se nerado odriču uglja: Sjeverna Makedonija nastoji da odredi izlaznu strategiju do kraja godine; Albanija više ne koristi ugalj u proizvodnji električne energije, ali ima mnogo nafte, čiji je uticaj na klimu takođe kritičan.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji ugalj i lignit čine polovinu u proizvodnji električne energije, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (posljednji podaci iz 2017). Na Kosovu skoro sva proizvedena električna energija zavisi od lignita, koji se smatra posebno štetnim za klimu zbog velike emisije CO2. Elektranu u blizini Prištine Svjetska banka je čak nazvala najgorim pojedinačnim izvorom emisije CO2 u Evropi. Britanski investitor Contour Global odbacio je dugoročne planove za novu elektranu Kosova e Re i žalio se zbog nedostatka političke podrške za kontroverzni plan prodaje električne energije od lignita susjednim zemljama. U međuvremenu, stara elektrana i dalje radi.
[pdf-embedder url=”http://www.gerila.info/wp-content/uploads/2020/05/Frankfurter_Allgemeine_Zeitung_-_12_05_2020.pdf”]
Međutim, zavisnost od lignita u procesu proizvodnje električne i toplotne energije je velika, ne samo na Kosovu. Ipak, prema novoj studiji u kojoj su energetski stručnjaci iz Beča, Budimpešte i Bukurešta detaljnije analizirali situaciju u tri zemlje EU, Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj, izlaz iz postojeće situacije je moguć. Vlada u Atini se već krajem prošle godine obavezala da će se odreći upotrebe lignita do 2028. godine – čime je preduzela veliki korak ka cilju EU da se smanje neto emisije ugljendioksida na nulu do 2050. godine.
Održavanje elektrana na ugalj u državnom vlasništvu u Bugarskoj i Rumuniji autori navedene studije vide kao bespotrebno trošenje javnih sredstava. Države podržavaju elektrane sa višemilionskim iznosima svake godine. Tako se 450 miliona evra godišnje izdvaja samo u Bugarskoj. U Rumuniji će elektrane na lignit postati neekonomične najkasnije u drugoj polovini ove decenije. To je u oštroj suprotnosti s planovima vlade da održi upotrebu lignita u sistemu do 2030-ih i dalje. Novac bi se mogao bolje uložiti u obnovljive izvore energije. S tim u vezi, epidemija korone mogla bi ubrzati odustajanje od uglja, a ne da ga uspori.
Međutim, promjena ne bi bila moguća bez javnih sredstava. Shodno tome, odustajanje od upotrebe uglja za proizvodnju električne energije u Bugarskoj i Rumuniji povezano je sa društvenim problemima, ranim odlaskom u penziju i prekvalifikacijom za desetine hiljada rudara kao i energetskim nesigurnostima za operatere elektrana i mreža. Štaviše, prema proračunima, cijena električne energije bi porasla za nekoliko godina. Trebalo bi vremena da se proizvodnja struje iz vjetra, sunca i gasa proširi i da se elektroenergetske mreže toliko dobro povežu sa susjednim zemljama da bi veća distribucija električne energije snizila cijene. Zemlje bivšeg istočnog bloka takođe smatraju nuklearnu energiju isprobanim sredstvom za sigurno snabdijevanje energijom.
Odustajanje od upotrebe lignita u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj navodno bi koštalo 3,7 milijardi evra, što prestavlja samo dio troškova. Dvije pojedinačne stavke, kompenzacija za operatere elektrana i isplate naknade zaposlenima, iznose više od četiri milijarde evra. Evropska Unija bi trebala da bude glavni finansijer za energetsku obnovu na jugoistoku Evrope. Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen želi da obezbijedi 100 milijardi evra za “pravedno pretvaranje” u procesu snabdijevanja energijom kompatibilnom sa klimom.
