Iako su protekle tri godine u Gradu Banja Luka bile turbulentne, od ove četvrte, u kojoj su lokalni izbori i trka za gradsku vlast, ipak se nije očekivao ovakav start godine.
Protesti, neisplaćivanje obaveza prema socijalnim kategorijama, upitna sudbina javnog prevoza, dojava o bombi u Gradskoj upravi, bezbrojne pres konferencije, krivične prijave, četvrto prekidanje sjednice o rebalansu budžeta u Skupštini grada, i sve ovo samo u mjesecu januaru.
Aleksandar Petković godinama je važio kao prepoznatljiv opozicioni političar, posebno kao odbornik u Skupštini grada Banja Luka i član SDS-a od svoje 18-te godine. Prije tačno godinu dana Petković se javno oprostio od SDS-a, prethodno kritikujući stanje u gradskom odboru ove stranke u nekoliko navrata, a potom nastavio djelovati kao nezavisni odbornik i zajedno sa Sašom Lazićem činio je možda i jedinu pravu opozicionu struju unutar Skupštine grada. Ipak, u novembru prošle godine, na iznenađenje mnogih, prešao je u DNS Nenada Nešića.
Zašto DNS, to je pitanje koje i danas glasači koji naginju opozicionim strujama, ali ne samo i oni, postavljaju?
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Sve sam razloge iznio kada sam izašao iz toga. Poslije 30 godina nečega, pokazalo se tu emocija, u stranci u kojoj sam ja bio i u kojoj je moj otac osnivač. I u kojoj sam se ja učlanio sa 18 godina 1992. godine. I sagledavajući tu celokupnu situaciju neću govoriti ništa loše. Rekao sam zbog čega, šta, kako. Ja sam imao želju. Ne zato što mrzim bilo kakvu vlast, već zato što mi je želja bila pobjeda. Međutim, vidio sam neke stvari, neki ljudi nisu bili iz te priče i na kraju sam izašao iz toga. Nakon toga, sedam, osam mjeseci stalnih pritisaka. Da negdje uđem, da ovako, da onako.
U pokušaju da nađem neki modus, moja uloga je bila da budem u jednoj, da napadam drugu opciju. Tu istu od tih. Ili u toj drugoj da napadam ovu. A u trećoj opciji da napadam sve. Suština svega je, što sam i napominjao, kritika je odlična. Ali niko nema programa. Niko ne iznosi šta je to poslije preuzimanja vlasti. Naravno, u suštini, nebitno je ko je opozicija, vlast. Morate biti spremni da, kada preuzmete vlast, da to implementirate. A tu trebaju ljudi već koji će biti. Međutim, sagledavajući sa mnogo iskustva, gledajući da je to bila, neću reći samo ta neka borba za vlast, već ad hoc politika, koja nije imala onu ključno ulogu, a to je da se narodu ponude ljudi koji će vršiti određene funkcije ministara, i da se sa tim izađe.
Ne želeći da imam ulogu da napadam jedne ili druge i da mi to bude jedina uloga, novinari su samo to prenosili, nisu prenosili one stvari koje sam ja direktno govorio šta bi trebalo uraditi. Ja tu prosto ulogu nisam tio da preuzimam, niti da napadam jedne, druge, treće, samo se to prenosilo. Čak i kada nisam spominjao imena ljudi, kada sam nešto kritikovao, naslovi su bili da imenom i prezimenom nekog kritikujem.
Poslije toga, DNS. DNS je politička organizacija, koja je u suštini moga opredjeljenja u smislu stranke desnog centra. Imam dobre prijateljske odnose sa predsjednikom gradskog odbora, Dejanom Lolićem. Na kraju krajeva, našao sam sebi neko mirno mjesto u kome neću imati obavezu da to budu neki napadi, već pokušaji rješenja. U jednom trenutku sam razmišljao i da napustim skroz političku scenu i da više ne učestvujem u njoj. Ali, s druge strane, ja ovdje živim.
Mučno je biti u Skupštini, svi misle da je to lagodno. Devet sati, pa natezanja, pa ovako, pa onako, vi ne možete da stalno budete koncentrisani. I vi možete u jednom trenutku samo da naslonite glavu i kada bi se prikazao taj snimak i da se vidi, vidjelo bi se da je to bio trenutak u kome se sama slika izvadi i izvuče i onda poslije toga pljušte razne optužbe. Ali to je vrsta manipulacije koju shvatam.
Gledajući unazad šta se desilo i u prethodnom periodu, mi moramo znati da smo mi u javnosti i da to shvatimo da je to tako, ali smo imali u prethodnom periodu i dva slučaja u kome je došlo do dva samoubistva. Upravo zbog nekih gluposti koje su izlazili u javnost i niko nije amnestiran zbog toga. I politika i ova drama ovdje što se dešava i ove bombe što se sada u gradskoj upravi spominju i što je bilo na Skupštini, to je jedna ružna poruka da sutra djeca koja gledaju ne znam šta da uopšte pomisle. To su neke stvari koje su dramatične. Znači, situacija u samoj Skupštini je prikazana toliko dramatično. Međutim, kada se završi Skupština nije to toliko dramatično koliko se prenosi na narod, koji je ušao u mržnju, gledajući sa navijačke strane prema jednima, drugima i trećima i ta mržnja će ostaviti velike posljedice po građane koji ne mogu tu situaciju da razluče. Ja ne vidim te svađe, te galame, tog cirkusa koji se dešava u samoj Skupštini kada se ugase kamere.
Mi u suštini moramo pokušamo da izađemo, da smirimo tu situaciju, da vidimo da imamo različite stavove, političke pa čak i kritičke i svake vrste, ali ovakav način i vokabular i pokušaj raznih diskreditacija, ja sad samo mogu reći, istina nije ni na jednoj strani skroz. Ja ne posmatram svijet s jedne strane crnim, s druge strane bijelim. Ja to tako shvatam. Da li to može da shvati javnost? Naravno, politika je manipulacija. S jedne strane su određene grupacije nezadovoljne, s druge strane imate vlast koja ima svoju grupaciju ljudi, tako da su to neke stvari koje su toliko postale mučne u ovom našem društvu da ostavljaju ogromne posledice. Kakvu mi ovdje poruku šaljemo svi zajedno, nebitno koja opcija? Da li mi šaljemo signal ljudima da odavde idu ili da ostanu da žive? Trebamo naći neki način, bez obzira što je politika postala toliko prljava, ali mora postojati neki kodeks, mora postojati neki ljudski moralni kodeks kojeg u velikoj mjeri svi gaze.
Nakon odlaska iz SDS-a bilo je spekulacija da ste bliski s opcijom Draška Stanivukovića, dok su vas s druge strane povezivali i sa Narodnim frontom Jelene Trivić. Da li je bilo pregovora s tim stranama, i ako jeste zašto se niste opredijelili za neku od tih strana?
Niko ne vidi put kojim je neki čovjek prošao, ne znate kakvim sam putem prošao i kakve sam cipele nosio. Meni je to postalo mučno, odmah poslije toga da su se počeli Jelena i Draško svađati, a bili su toliko bliski. Ali međutim, to se proširilo. To se proširilo i na gospodina Vukanovića, koga ja neću uopšte da komentarišem u nekom negativnom kontekstu, nikoga od njih. Same njihove riječi će se pokazati nakon nekog vremena i ja im želim svu sreću. Međutim, to se nastavilo i niko nikome više ne valja. Ne valja između Draška i Jelene, između Jelene i Vukanovića. Tu postoji jedan ogroman egoizam. I s jedne, i s druge, i s treće strane. Politika je kompromis. Život je kompromis. Ako nema kompromisa, kakvu oni poruku šalju narodu? Znači, iza zatvorenih vrata mogu da se svađaju koliko hoće, ali u javnost mora da izađe neka drugačija slika. Ovako, izgubila se ta nada. Priča je bila da su se pojavile neke nove snage, međutim, te nove snage su više brutalnije između sebe nego što su okrenute prema vlasti. Ja nisam mogao da budem dio toga. Nisam želio da budem zloupotrebljen od jednih, drugih, trećih i tu sam stao.
Razgovora i priča je bilo, naravno da postoje pregovori i vlasti i opozicije. Naravno da je bilo razgovora u tom smislu da se nađemo na istom putu. Međutim, mučna je situacija koja je jako teška i ovakvi signali ne šalju dobru sliku prema javnosti, prema građanima, prema stanovništvu Republike Srpske. Nadam se da griješim, ali ovakva politika ne vodi ka tome da ljudi na političkoj sceni vide tu neku svjetlost. Nadam se da će ta svjetlost doći. Ovo je poruka samoživosti, egoizma, sujete. Ja u tome nisam htio da učestvujem.
U SDS-u ste bili dugo godina, imali ste i emotivan javni oproštaj od te stranke. Kako sad vidite stanje u SDS-u u Banjaluci? Da li je to stranka koja može biti bitan faktor u narednom periodu?
Svaka stranka mora imati svoj stav. Ne želim da kažem ništa ružno o SDS-u, to je dio mene, htio sam da to napreduje, da čini pozitivne stvari u društvu. Ali ako nemate svoje politike, ako nemate svoj stav, ako vam ne izlaze ljudi u javnost, ako nemate medijskih nastupa, pa kako ćete se prikazati onda? Ja sam bio jedini koji je u Srpskoj demokratskoj stranci izlazio i, naravno, trpio sam mnoge stvari. Mnogi žele komoditet, da budu na funkcijama i da na taj način žele da budu bitni. Međutim, nigdje ih nema, ne upoznaje ih javnost, ne vide se. Kako da bude predsjednik gradskog odbora bilo koje političke partije, da ga niko ne zna? Ako želite ući u politiku, onda morate znati da to nije med i mlijeko, da ćete dobijati razne udarce, i mnoge udarce koji nisu istine, ali morate da se na to priviknete i da uradite. A samo želja da kontrolišete nešto, a da vas nema u javnosti, a da vam to neko uradi, što bih ja to za nekog drugog uradio? I govorim za sve političke partije, ne samo za Srpsku demokratsku stranku.
Srpska demokratska stranka je jedan od simbola stvaranja Republike Srpske, ali to više nije pokret, to je stranka, koja čine ljude i ljudi mogu da pokvare ili mogu da poprave stvari. Ja neću reći ni jedno ni drugo, to će pokazati vrijeme šta će se dešavati, na koji način, ali, očita je situacija kada ste dugo u opoziciji, kada vam se nameće iz nekih drugih sredina koji su bili stalno u vlasti, oni imaju budžete i na taj način ostvaraju mnogo bolje rezultate u Banjaluci. Naravno, pečat u Banjaluci je ostavila ona 1997-98. godina kada je došlo do raskola. Realno, 30%, 40% i više stanovništva, kažu da nikad ne glasali za Srpsku demokratičku stranku. U Banjaluci Srpska demokratska stranka ima tu hipoteku i ona je još uvijek nije skinula. Da li će ikad biti skinuta, ja to ne znam. Ali očito je da je u Banjaluci član Srpske demokratske stranke, odnosno njen funkcioner, najteže biti. Nemate podrške od tamo gdje treba da imate, stalno vam se nameću neka rješenja sa strane, ljudi koji ne žive tu. Ali oni kažu da najbolje poznaju situaciju. Ako najbolje poznaju situaciju, neka prave onda oni Srpsku demokratsku stranku, kao što su je do sad pravili po volji sebe, a ne po volji članova i simpatizera, odnosno ljudi koji žive u Banjaluci i koji tu glasaju.
Koliko se sukob između Jelene Trivić i Draška Stanivukovića odražava na Banjaluku, a posebno na mogućnost opozicije da jednog dana preuzme vlast u Banjaluci?
Pa odrazilo se već. Ali može se popraviti, sve se u životu može popraviti, samo što je teže kada nešto pokvarite, lakše je nekad iz temelja uraditi nanovo. Ljudi više ne znaju kome da vjeruju. Ko je taj u suštini koji stvarno može da to iznese, a to ne može da iznese jedan čovjek. Tu mora da bude tim ljudi.
Kad pogledamo globalnu sliku poslije izbora opozicija je bila koliko-toliko složna do 2022. godine. Međutim, sada se i u lokalnim zajednicama i po celoj Republici Srpskoj vidi da postoje razni animoziteti. Negdje nije dobar Vukanović, negdje nije dobra Jelena, negdje nije dobar PDP, Draško. Očito je da se opozicija debelo dezorijentisala nakon 2022. godine i da je to dugoračan proces koji treba da dovede do toga da se poklope koskice. Ja ne govorim s neke strane da ja njima ne želim dobro. Želim da u Republici Srpskoj postoji dobra vlast i dobra opozicija. Ali očito da u ovom trenutku imamo sasvim drugačiju sliku.
Kako ocjenjujete trenutno stanje u Skupštini grada gdje ste dugogodišnji odbornik?
Nikad gore i šta god uradite, niste pametni da li je dobro ili nije. S jedne strane, ta politička borba, više je to naslanjeno na to da se pridobiju glasovi. Ne govorim sada više o jednoj opciji ili drugoj opciji. Sve i jednoj opciji. I stvara se neka klima. Proslavili smo 9. januar, kažemo da moramo čuvati Republiku Srpsku od nekih neprijatelja sa strane, svi to govore. A s druge strane, poslije toga bomba u gradskoj Skupštini. Ko može Srbinu biti veći neprijatelj od samih Srba? Kakva je to slika javnosti? Kako dalje? Sutra šta da se dešava? Upravo ta mržnja je stvorena. Više nije u pitanju da se ljudi ne vole, već se mrze između sebe. Zašto takvu sliku više prenositi? Ja sam pristalica da se ta situacija, koliko toliko, dovede u neku normalu. Ne znam kako će to izgledati u narodnom periodu, odnosno pred same izbore ako je to sada ovako, i ako se ovakve stvari čine? Nama ne treba građanski rat. Ne treba nam stvaranje tolikih tenzija. Prošao je narod kroz teške stvari. Naravno, opozicija treba da kritikuje, ali mora da ima i suštinski program koji daje nadu ovom narodu. A isto tako, i vlast ima mogućnost da se popravi.
Šta je sa rebalansom i posljednjom sjednicom koja je opet prekinuta?
U suštini, dovedeni ste do zida. Istina nije samo na jednoj strani. Istine su, podijeljene. S jedne strane, ovdje trpe mnoge kategorije, a s druge strane, ti zakonski osnovi koji je i ministarstvo samo poslalo, čovjeka dovodi u nedoumicu. Šta sada uraditi, koliko će to trajati, do kada će se ovo dešavati? Ne isplaćuju se socijalna davanja, a da ne govorimo o tome da mi trebamo da razmišljamo i da Banja Luka i osim tih stvari, socijalnih davanja, mora da stvara ambijent privrede koja treba da puni budžet. Znači, šaljemo ružnu sliku, neću da sebe da izostavim iz toga. Postalo je mučno dolaziti na skupštinu.
Da li je bilo pritisaka sa jedne ili i sa obe strane da se to usvoji ili ne usvoji?
Nemam ja tu vrstu pritisaka. Imam mišljenja jednih i drugih, pa pozive, razgovore. Nije to samo poziv, postoji tu razgovor, šta uraditi, na koji način, kako izaći iz ove situacije?
U ovoj situaciji kada imate te dvije grupacije, oni snose najveću odgovornost. Mi smo svi kolateralna šteta. Postoji i skupštinska većina koja nije sinhronizovana, postoji i vlast, i u samom PDP-u postoji raskol. Znači, jedan od odbornika ne želi to da usvoji. Postoje mnoge stvari koje nije su logične.
Kako vrijeme prolazi i kako idu ta dešavanja, čovjek više nije pametan. Znači, u jednom trenutku, da glasamo za to, da se glasa da se više skine ta priča, da ide, da se to otkoči, s druge strane imate sve više i više materijala koji govori drugačije. I u raskolu ste šta da uradite. Da li da uradite ovako ili onako. Kada gledate sa strane, vi mislite to je lako. Kada bi se našli u toj situaciji, vjerujte, mučno je Evo, sada je i ta priča o krivičnim prijavama. Ako postoji element, što ja neću da demantujem, pošto raznih stvari ima, koji je to model da se izađe iz ovoga svega. Naravno, neka ta borba i dalje traje, samo da skinemo, da izađemo iz ovoga, da otkočimo grad u smislu tih prethodnih dešavanja, odnosno, prethodne budžetske godine, tekuće godine, koja je ušla već duboko u drugu godinu i usvojen je novi budžet, dok rebalans budžeta u prethodnoj godini nije usvojen. Zakonski je do 31.12. što se tiče rebalansa, budžet se može usvajati u narodnoj godini, postoje procedure i ako se ne usvoji do određenog perioda u toku godine, onda ide privremno finansiranje.
Kada gledate dubinu, kada gledate i sam narod i ljude koji trebaju da prime plate, nema veze, kažu, nek je kriminal, nek je ovo, nek je ono, samo da ja dobijem svoje. I, nažalost, takva je postala svijest ljudi koji žive ovde. Ali nisu oni krivi tome.
Očito da nijedna strana nema dovoljno ruku da uradi jedno ili drugo. Znači, tu je očit prikaz da ni jedna ni druga strana nemaju šesnaest famoznih ruku koji trebaju da urade ovo ili ono. To se vidjelo na prethodnoj skupštni. Šta će se dešavati u budućnosti? Šta će biti? Čak i ove skupštne koje se sazivaju, kao da je ratno stanje. Dobijete poziv naveče da sutra prisustvujete skupštni. Mislim, nisu vanredne okolnosti. Ipak ovo se trebalo desiti prije dvadeset i više godina. Ulazimo u takvu fazu nekog sazrijevanja, odnosno tog dvopolnog sistema u kome smo mogli da za tih dvadeset godina izađemo u jednu normalu. Ovo se danas dešava kada je ogroman broj ljudi napustio Republiku Srpsku. Ogroman broj ljudi, kada ih susrećete više ih ne interesuje ni jedna politička partija. To je u razgovoru sa ljudima s kojima se ja često susrećem i volim da čujem mišljenje tih ljudi. Zgadila se politika većini ljudi, sem navijačima jednih, drugih, trećih. Mi moramo izaći iz toga. Ko će sutra vladati, nije ni bitno. Jeste bitno samo da ta vlast bude u korist naroda, u korist građana, i da ne trpimo ni jedni, ni drugi, ni treći.
Nije jednostavno sjediti u Skupštini. Narod nas sve isto gleda. Ali isto tako postoji u narodu raznih ljudi. Tako da ako ćemo generalizovati te stvari, dovedete se u takvu situaciju, bez obzira što želite, najbolje da vas gledaju da ste najgori.
Kako vi vidite sukob Đajić-Stanivuković i koliko taj sukob blokira normalno funkcionisanje grada Banjaluka?
Vidljivo je svima da je tu očigledan sukob. Ne želeći da u ovom trenutku kažem ko je tu u pravu ili da neko nije u pravu, ali, kao što sam rekao da je politika kompromis i da je život kompromis i da je ovo za dobrobit građana, mislim da bi trebali staviti jednu tačku, pa neka nastave poslije, da se stavi ta tačka i da izađemo iz ove ogromne krize. Ovo je koja ostavlja ogromne posljedice, ne samo na funkcionisanje grada, već na samo stanovništvo i sam odnos između ljudi van Skupštine.
Pored Saše Lazića ste, barem do ulaska u DNS, važili za jednog na najglasnijih odbornika u graskoj skupštini. Kada ste ulazili u DNS na pres konferenciji ste najavili da nećete biti ni u vlasti ali ni u opoziciji. Kako to danas izgleda, smatrate li da ste vlast ili opozicija na gradskom nivou?
Ima izvršna vlast i zakonodana vlast. Zakonodana vlast čini skupštinska većina, izvršnu vlast čini gradonačelnik, odnosno gradska uprava. DNS ne pripada ni jednoj ni drugoj opciji, ako ćemo gledati po tome. Znači, nema ni jednoga direktora, nema postavljenja, nema upravnih odbora, nema ništa. Znači, ako ćemo gledati po tome, kako smo onda mi dio vlasti? Govorim za Banjaluku.
U ovom trenutku, mi možemo samo sa dobronamjernom kritikom i nekim rješenjima da damo doprinos samom Gradu i Skupštini. Da pokušamo da smirimo ovu situaciju koja je jako napeta. Napeta je, ne samo s jedne i druge strane, već i sa treće. Da pokušamo da se napravi neki kompromis. Kompromis je život, kompromis je politika. Imate brak, ako nema kompromisa, on puca. A ovde nije u pitanju brak, ovde je u pitanju grad. Mi ovdje živimo i ovdje žive naši sugrađani koji su nas birali, a moramo da nađemo način kako da izađemo iz ovog svega. Ja sam pristalica toga. Naravno, uz dobronamjernu kritiku. Koje je to rješenje, kako mi da izađemo iz ove situacije koja već traje duži vremenski period?
Kakvi su planovi DNS-a u Banjaluci? Da li ćete biti nosilac liste na narednim lokalnim izborima? Kakve rezultate očekujete? Da li ćete sa nekim u koaliciju?
To su još uvijek razmatranja. Što se tiče liste, očito da postoji i u samim političkim partijama, ono što sam ja vidio i što sam čuo sa druge strane, najgora je ta najprljavija borba unutar stranke. Mi imamo tu najlagodniju situaciju u kome nema tih trzavica. Kod pravljenja lista na narodnim izborima, sve i jedna politička partija unutar našeg sistema, odnosno koja gravitira ovdje, imaće ogroman problem što se tiče pravljenja lista. Nažalost, to je konstatacija da je najveća borba unutar političkih organizacija.
Šta će se dešavati? Sve se može desiti. Ja ne mogu reći sada da ću ja biti uopšte na listi. Razgovara se, naravno, da se neke stvari rade, ali nisu toliko drastične kao u nekim političkim partijama u kome dolazi do uslovljavanja jednih i drugih, trećih, pošto tu ima ogroman broj frakcija. Imate već jednu vrstu koalicije, to je Narodni front i Banja Luka zove. Kako će i oni na kraju krajeva dogovor napraviti, hoće li napraviti neki kompromis? Nije samo u pitanju moj dragi kolega Saša Lazić, zato što vjerovatno i on ima nekih ljudi. Tako da će doći do situacije u kojoj će svako misliti da je najbolji. I da je on najbitniji u tom svemu, a u suštini bez ekipe, ljudi, nema ni rezultata.
U ovom trenutku ne razmišljamo ni o podršci nekoj od političkih partija. Bilo je nekih razgovora da imamo svog kandidata za gradonačelnika. Što se tiče podrške bilo kome, to je još daleko. Ne znamo još u suštini ko će biti kandidat. Bilo koje političke partije. Ovo su samo priče. U samom PDP-u, predsednik političke partije Borenović kaže „logično bi bilo“, to znači u suštini da još uvijek Stanivuković nije kandidat PDP-a. Šta se tu dešava, ne znam. Tako je isto što se tiče i najveće političke partije Republike Srpske, oni još nisu definisali, nemaju kandidata. Ne znam sada što se tiče Narodnog fronta da li je definitivno Jelena Trivić je odlučila da ide, nešto sam tu pročitao, da li će se nešto promijeniti. Kakve će biti koalicije? Da li će neko s nekim ići? Sad će biti procjena tih političkih partija kako da učestvuju na tim izborima. Evo sada i razgovor oko promjene Izbornog zakona, da se poveća cenzus na 4% na lokalnom nivou, na 5% na republičkom. To su sve neke stvari, nova dešavanja, koja će biti uzeta u obzir, i na taj način će se, ovaj, gledati kako ići dalje.
Danas sve stranke na određeni način najavljuju da će imati svog kandidata za gradonačelnika na narednim izborima. Da li će i DNS imati svog kandidata?
Ovo su lokalni izbori, specifični izbori, preko 600 kandidata i zavisi kakve imate kandidate. Imate situacija u kome će prema kandidatima otići sigurno preko 30 i više hiljada glasova. Znači to nisu republički izbori, to je sasvim drugačije, imate rodbinske veze, imate kumovske veze, imate prijatelje. Sve zavisi od samih kandidata, kandidatskih lista. Imate političke partije koje su jake i koje imaju resurse, one su u prednosti. Očito da sa resursima grade i svoj rezultat. Tako da možete da vidite u drugim lokalnim zajednicama gdje je opozicija vlast, da isto sa resursima koje posjeduju pobjeđuju. Moguće je da se pojavi neka nestranaška ličnost. Ne mora to biti DNS-ov kandidat za gradonačelnika. Sve su mogućnosti otvorene. Mnoge stvari se mogu promijeniti za dan, a ne za sedam, osam, deset meseci koliko ima do izbora. Pitanje je i samih izbora. Da li će se održati, da li neće, šta će se dešavati? To su sve neke stvari koje se ne mogu predvidjeti.
Gerila.info
