Gerila info je u nekoliko navrata ove godine pisala kako je povećanje minimalca u Republici Srpskoj na 900 maraka, umjesto da pojača budžete građana u Republici Srpskoj, napravilo još veće finansijske probleme. Zato što je sve poskupilo. Premijer Višković je demantovao naše tvrdnje ali je Vlada priznala da građani nisu osjetili povećanje minimalca koliko je to osjetio budžet.

Povećanje minimalca sa 700 na 900 maraka povećalo je prihode budžeta piše u dokumentu Analize efekta povećanje minimalne plate u Republici Srpskoj a objavio je portal capital. U tom dokumentu je navedeno da je prosječna neto plata u martu u Srpskoj iznosila 1394 marke, što je nominalno povećanje za 120 maraka u odnosu na isti period prošle godine. Prihod u budžet od doprinosa i poreza je u februaru ove godine za 3,2 miliona maraka veći nego u istom mjestecu prošle godine. I na to su upozoravali ekonomisti u našim ranijim tekstovima.

U analizi ministarstva finansija Republike Srpske je navedeno da je da krajnja potrošnja u Republici Srpskoj, odnosno njen iznos jeste veći u odnosu na prošlu godinu što je logično s obzirom na talas poskupljenja u Republici Srpskooj od 1. januara i povećanja minimalne plate.

Ministar rada i boračko invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Ergić rekao je, krajem prošle godine, da je minimalna plata povećana sa ciljem suzbijanja sive ekonomije i poboljšanja standarda radnika. Vlada je, rekao je Ergić, odluku o povećanju minimalca donijela zbog nemogućnosti postizanja dogovora između Sindikata i poslodavaca.

“Bez zajedničkog dogovora poslodavaca, sindikata i Vlade teško je napraviti bilo kakvu dobru odluku. Vlada može da odredi bilo koju cijenu rada i to je jedina odluka koja se spominje kada danas govorimo o poboljšanju životnog standarda radnika u Republici Srpskoj ali i u Federaciji jer je Federacija izašla sa cifrom od 1000 maraka a onda je Dodik izašao sa 1050 pa se počelo diskutovati o tim mogućnostima. Ono što ja tvrdim da je ta plata moguća, neophodna i nužna ali samo pod jednim uslovom. Uslov je da se opterećenje na plate, a to je plaćanje zdravstvenog i penzionog fonda i doprinosa za nezaposlene, maksimizira na 50 odsto. Neto isplaćene plate. Neko dobije 1000 maraka neto plate na to poslodavac plati 500 maraka a topli obrok i prevoz su bez poreza. Ako bi se takva konstrukcija napravila tvrdim da, prvo fondovi bi bili bolje napunjeni, poslodavcima bi to malo povećalo troškove ali prihvatljivo jer i njima je cilj da radnici ostanu. Zašto je to sve važno? Zato što ako bi se samo povećavao minimalni dio plate koji je po definiciji socijalna kategorija, to nije kategorija za zaposlenika, onda će se pomjeriti sve plate i time će se dodatno opteretiti realni sektor i privreda i oni koji nisu u javnom sektoru i na budžetu. Na taj način Vlada iscrpljuje preduzetnike i poslodavce jer je posljednja informacija o rebalansu koja je objavljena i koji je usvojen na NSRS je da je 100 miliona uzeto od privrede kroz akontaciju na dobit korporacija a ostalo je povećana uplata po osnovu doprinosa i 40 miliona kratkoročna pozajmica” rekao je, ranije ekonomista Zoran Pavlović za Gerila info.

Pavlović je tada naveo da je ključno pitanje visina poreza ali i pitanje isplate plate mimo računa. Dio plate koji je opterećen velikim porezima treba osloboditi poreza i prebaciti u realnu platu, tvrdio je u razgovoru za Gerila info ovaj ekonomski analitičar. Na taj način bi bila stvorena mogućnost za veća primanja radnika bez gušenja poslodavca. Ali tu trpi Vlada smatra Pavlović.

“Vlada uzima novac od privrede i redistribuira po ministarstvima, nešto je otišlo i za socijalne kategorije ali to nije put kojim treba ići. Ono što treba uraditi jeste da se destimulišu poslodavci da isplaćuju pola plate u kešu a pola da ide preko računa. Dolazimo u situaciju da radnici sa pola plate preko računa nemaju kreditnu sposobnost da riješe stambeno pitanje pa odlaze u inostranstvo. Kompletan sistem treba redizajnirati jer svaki poslodavac kad zna da je 50 odsto na neto njemu je to jednostavno a sad je to topli obrok, pa se uzima…vrlo komplikovano sve. Ja tvrdim da kada bi bilo 50 odsto poslodavci bi to rado prihvatili jer znali bi da se na taj način povećavaju plate isplaćene preko računa a ništa ne bi bilo na štetu fondova jer bi onaj dio novca koji je neopterećen plaćanjima od 63 ili 64 odsto bi se ubacio u realnu platu i na to bi se platili doprinosi. Mislim da je ovdje silovanje privrede jer ako se poveća mnogo više plata nego što je to moguće i prihvatljivo za poslodavce jer država će se bogatiti ali će ostajati bez radnih mjesta a nama treba upravo obrnuto. Vlada treba da dobije manje a radnici više ali ne na teret poslodavca”, kaže Zoran Pavlović.

nakon povećanja minimalca u Republici Srpskoj neki od poslodavaca su prestali sa isplatom iznosa za topli obrok radnicima. Radnici koji su kontaktirali Gerila info kažu da su nemoćni jer prijave nadležnim inspekcijama nemaju nikakvog efekta.

GERILA info