Republika Srpska planira uvođenje Investiciono-razvojne banke (IRB) u platni promet, što je izazvalo buru reakcija među političarima, ekonomistima i građanima. Dok vlasti tvrde da će ovaj potez donijeti pozitivne promjene i smanjiti efekte američkih sankcija, opozicija i stručnjaci izražavaju duboku zabrinutost.
Uvođenje Investiciono-razvojne banke Republike Srpske u platni promet dolazi s nekoliko ključnih argumenata koje ističu predstavnici vlasti i zagovornici ovog poteza. Njihovi stavovi ukazuju na moguće koristi koje bi ova promjena mogla donijeti kako za finansijski sektor Republike Srpske, tako i za širu privredu.
Jedan od glavnih argumenata za uvođenje IRB-a u platni promet je smanjenje efekata američkih sankcija. Srđan Mazalica, narodni poslanik, tvrdi da će ovaj potez omogućiti Republici Srpskoj da izbjegne uticaj sankcija koje su nametnute pojedincima i institucijama.
“Ovo će nam dati veću finansijsku autonomiju i smanjiti zavisnost od međunarodnih finansijskih institucija koje su podložne pritiscima zapadnih zemalja”, izjavio je Mazalica.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Prema njemu, IRB će igrati ključnu ulogu u osiguravanju stabilnog i sigurnog finansijskog okruženja unutar Republike Srpske.
Ministar finansija Zora Vidović navodi da će IRB kroz novi sistem platnog prometa omogućiti lakše i brže transakcije unutar Republike Srpske.
“Poboljšanje brzine i efikasnosti finansijskih transakcija će pozitivno uticati na poslovnu klimu i povećati privrednu aktivnost”, rekla je Vidović.
Ona je dodala da će ova promjena omogućiti bolju kontrolu i upravljanje javnim sredstvima, što će rezultirati povećanjem transparentnosti i smanjenjem korupcije.
Još jedan važan argument za uvođenje IRB-a u platni promet je jačanje lokalne finansijske infrastrukture. Predstavnici vlasti tvrde da će IRB kao domaća finansijska institucija moći bolje razumjeti i odgovoriti na specifične potrebe lokalne ekonomije.
Ugrožavanje funkcionisanja cjelokupnog bankarskog sistema
Iako vlasti Republike Srpske ističu brojne prednosti uvođenja Investiciono-razvojne banke u platni promet, opozicija i ekonomski stručnjaci izražavaju ozbiljne kritike i zabrinutosti u vezi s ovim potezom. Njihova argumentacija obuhvata rizike vezane za centralizaciju moći, potencijalne zloupotrebe, destabilizaciju finansijskog sistema i negativne posledice po investicijsku klimu.
Jedna od glavnih zabrinutosti koju ističu kritičari jeste mogućnost centralizacije moći i političkog pogodovanja. Prema njima, ovaj potez predstavlja novi pokušaj centralizacije moći i kontrolisanja finansijskih tokova od strane vladajuće elite. Postoji ozbiljan rizik da će IRB postati alat za političko pogodovanje, čime bi se omogućila zloupotreba javnih sredstava u korist određenih političkih i privatnih interesa.
Osim centralizacije moći, kritičari ističu i visok rizik od zloupotreba i korupcije. Postoji velika mogućnost da se finansijski resursi koriste na netransparentan način, što može dovesti do korupcijskih skandala. Ključna je uloga regulatornih tijela u sprečavanju zloupotreba, ali postavlja se pitanje njihove efikasnosti u trenutnim političkim uslovima.
Jedan od najznačajnijih argumenata protiv uvođenja IRB-a u platni promet jeste potencijalna destabilizacija finansijskog sistema Bosne i Hercegovine. Ovaj potez, ssmatraju kritičari, mogao bi ugroziti stabilnost finansijskog sistema zemlje, s obzirom na to da bi stvaranje paralelnog finansijskog sistema moglo dovesti do nesigurnosti među domaćim i stranim investitorima.
Uvođenje IRB-a u platni promet moglo bi imati negativne posljedice po investicijsku klimu u Republici Srpskoj. Na taj način bi se moglo povećati nepovjerenje među investitorima, što bi rezultiralo smanjenjem investicija i usporavanjem ekonomskog rasta. Investitori traže stabilnost i predvidljivost, a uvođenje ovakvih promena unosi nesigurnost u poslovno okruženje, tvrde stručnjaci.
Kritičari takođe izražavaju sumnju u mogućnost da Centralna banka Bosne i Hercegovine (CBBiH) odobri ove izmjene. Prema mišljenju mnogih stručnjaka, CBBiH bi mogla blokirati ove promene zbog potencijalnog ugrožavanja stabilnosti celokupnog finansijskog sistema. Naglašavaju da je malo verovatno da će Centralna banka BiH dati zeleno svetlo za ovaj potez, s obzirom na rizike koje nosi.
Kritičari povlače i istorijska poređenja s bivšom Službom društvenog knjigovodstva (SDK), institucijom iz doba Jugoslavije koja je imala monopol nad finansijskim transakcijama. Ovo je pokušaj stvaranja novog SDK-a, što bi moglo rezultirati centralizacijom i kontrolom nad finansijskim tokovima u korist vladajuće strukture, smatraju kritičari. Naglašavaju da ovakav sistem može otvoriti vrata za zloupotrebe i netransparentno upravljanje finansijama.
Kritičari takođe upozoravaju na šire ekonomske i socijalne posljedice uvođenja IRB-a u platni promet. Ovaj potez mogao bi dovesti do povećanja ekonomskih nejednakosti i socijalnih tenzija. Centralizacija finansijske moći može rezultirati daljim osiromašenjem i marginalizacijom određenih društvenih grupa.
“Ne sumnjam da se u ove zakonske izmene ide zbog osoba i preduzeća sa američke crne liste. Međutim, cena koju će svi platiti biće previsoka. IRB nikako neće izbeći dalje sankcije, bez obzira na komercijalizaciju banke. Ta odluka je opasna. Prethodna iskustva pokazuju da vlast u Srpskoj ne zna upravljati bankom. Setite se samo kako je završila Banka Srpske”, rekla je ekonomista Svetlana Cenić.
Politički i ekonomski kontekst
Uvođenje Investiciono-razvojne banke Republike Srpske u platni promet dolazi u vrlo složenom političkom i ekonomskom trenutku za Bosnu i Hercegovinu, a posebno za Republiku Srpsku. Ova inicijativa ne može se posmatrati izolovano, već je dio šireg konteksta međunarodnih pritisaka, unutrašnjih političkih borbi i ekonomskih izazova s kojima se Republika Srpska suočava.
Jedan od ključnih elemenata koji utiče na ovu odluku su međunarodni pritisci i sankcije koje su nametnute pojedincima i institucijama u Republici Srpskoj. Sankcije, prvenstveno one koje dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, ciljaju na smanjenje uticaja određenih političkih figura i struktura koje se povezuju s korupcijom i destabilizacijom regiona. Predstavnici vlasti u Republici Srpskoj, uključujući predsjednika Milorada Dodika, često su kritikovali ove sankcije kao politički motivisane i nepravedne.
Odluka o uvođenju IRB-a u platni promet takođe se odvija u kontekstu unutrašnjih političkih borbi unutar Republike Srpske. Vladajuća koalicija, predvođena Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), suočava se s rastućom opozicijom koja kritikuje njihove poteze kao autoritarne i netransparentne.
Opozicija tvrdi da uvođenje IRB-a u platni promet ima za cilj jačanje političke kontrole nad ekonomijom, što može dovesti do zloupotrebe javnih sredstava i favorizovanja političkih saveznika. Ovo dodatno polarizuje političku scenu i stvara klimu nepovjerenja između vlasti i opozicije.
Ekonomski kontekst u kojem se odvija uvođenje IRB-a u platni promet je takođe složen. Republika Srpska se suočava sa izazovima tranzicije. Ovaj proces prati niz strukturnih problema, uključujući visoku stopu nezaposlenosti, nisku stopu ekonomskog rasta i ograničene investicije.
Uvođenje IRB-a u platni promet takođe ima regionalne implikacije. S obzirom na geopolitičku situaciju na Balkanu, svaki potez koji se percipira kao pokušaj jačanja nezavisnosti jednog entiteta može izazvati reakcije susjednih zemalja i međunarodne zajednice. Ovo je složen i rizičan potez koji može imati dalekosežne posljedice, upozoravaju stručnjaci.
Politički i ekonomski kontekst uvođenja IRB-a u platni promet je izuzetno složen i kontroverzan. Dok vlasti Republike Srpske ističu prednosti ove inicijative kao način za postizanje veće ekonomske autonomije i otpornosti na međunarodne pritiske, kritičari upozoravaju na rizike centralizacije moći, zloupotreba i destabilizacije finansijskog sistema. Odluka o uvođenju IRB-a u platni promet reflektuje duboke političke i ekonomske izazove s kojima se Republika Srpska suočava i otvara pitanja o budućnosti finansijskog sistema u Bosni i Hercegovini. U svakom slučaju, predstojeći mjeseci će pokazati da li će ovaj potez donijeti očekivane koristi ili će izazvati dodatne probleme za Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu.
Gerila.info
