“Sve što sam do sada objavljivala, prethodno sam o tome obavijestila načelnika Policijske uprave Trebinje Sinišu Laketu. Znam da je moje javno pojavljivanje i priča o ovome problematična za određene krugove. Meni je stvarno žao zbog toga, ali i meni je problematično da živim u ovoj državi na ovakav način. U državi koja ne želi da mi pomogne godinama.”
Ovo, između ostalog, u podkastu „PST!“ našeg portala kaže novinar Nataša Miljanović Zubac koja godinama piše o vezama narko kartela i švercerske mafije sa političkim vrhovima Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Zbog tekstova koje je pisala više puta joj je prijećeno smrću, ali ona, uprkos tome, do danas nije dobila adekvatnu zaštitu i život joj je iz dana u dan ugrožen.
Ukoliko Vam se nešto desi, često ste govorili, za to će biti odgovorno šest osoba. Prvi na tom spisku je načelnik Policijske uprave Trebinje Siniša Laketa. Zašto on?
Zato što sam Siniši Laketi više od godinu i po dana pružala sve moguće šanse koja jedna osoba koja je bezbjednosno ugrožena može da pruži nekome ko predstavlja neku instituciju. Čekala sam da učini sve što može kako bi se ili riješili ovi napadi na mene ili kako bi mi bila pružena fizička zaštita. Tokom našeg posljednjeg razgovora Laketa je rekao da on „nije ta liga“.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Drugi na spisku buduće optuženih je direktor Policije Republike Srpske Siniša Kostrešević. Zašto on?
Siniša Kostrešević je na poziv određenog lica iz medijske kuće u kojoj radim, Radio-televizije Republike Srpske, promijenio prvobitnu procjenu bezbjednosti koju je sredinom jula uradila Policijska uprava Trebinje. U julu 2022. godine mi je rečeno da sam bezbjednosno ugrožena i da ću biti pod nadzorom policije.
To se nije dopadalo određenoj osobi iz RTRS-a. Nije joj odgovaralo da u predizbornoj godini novinar javnog servisa bude bezbjedonosno ugrožen, tako da je ta procjena potom dobila drugačiji oblik. Meni je iz RTRS-a saopšteno da sam ista kao svi ostali.
Treći je optuženi ministar unutrašnjih poslova Siniša Karan. Zašto on?
On je moj omiljeni lik iz ove serije.
Da li je optužen samo on ili i njegov prethodnik?
Kada se meni počelo dešavati sve ovo što se dešava, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske bio je Dragan Lukač. Pisala sam dopis tada. Možda je on mogao riješiti ovu situaciju, ali nije. I tu mogu povezati Lukača i Karana, ali dalje od toga ne. Vjerovala sam da je Siniša Karan ozbiljan stručnjak i profesionalac. O njemu imam mišljenje. Znam ga godinama.
Moj otac je penzionisan inspektor MUP-a Republike Srpske. Stvarao je MUP Republike Srpske. Karana znam iz tog perioda i zaista sam smatrala da je profesionalac. Neću da kažem da nije. Ali u mom slučaju nije uradio apsolutno ništa. Izuzev što je na jednoj konferenciji u Trebinju rekao „kako ja nešto insinuiram“. Ja ništa ne insinuiram. Ja dokazujem, argumentujem i šaljem nadležnim institucijama.
Za šta bi bio kriv direktor SIPE Darko Ćulum?
Za mnogo toga. Kada sam ja u pitanju, bio bi kriv zato što nije kao čelnik Agencije za istrage i zaštitu makar pokušao da mi pomogne. Njemu sam se obratila, odnosno obratila sam se toj instituciji. Ćulum mi rekao da je nenadležan. Vidjeli ste šta se desilo sa SIPOM i sa zamjenikom direktora SIPE.
Pretposljednji na Vašem spisu je direktor Direkcije za koordinaciju policijskih tijela Edis Karić. Za šta bi on bio kriv?
Gospodin Karić je rekao takođe da ta agencija nije nadležna. Iako je ta agencija Zoranu Tegeltiji, koji je na čelu Uprave za indirektno oporezivanje, dala zaštitu uprkos tome što direktor UIO BiH nije štićena ličnosti. Za mene nije nadležan, a za Tegeltiju jeste. Postoji, dakle, određena selekcija i zbog toga mi je kriv.
I na kraju, ali ne i najmanje važan, ministar bezbjednosti BiH Nenad Nešić. Koja je njegova krivica?
Puno ga pozdravljam i ponovo ga pitam odakle mu nekretnina preko dva miliona maraka u Tivtu? To je pitanje koje konstantno postavljam, a odgovora nema. Valjda će nekome nekada da odgovori.
Ali zašto bi Vama bio kriv?
Nisam zaboravila šta ste me pitali. Nisam senilna. Zašto je kriv u mom slučaju? Zato što sam se njemu obratila onog trenutka kada je javno na društvenim mrežama rekao da će lično da zaštiti gospođu Vulić nakon što je napadnuta na društvenim mrežama. I to je zaista i učinio. Dakle, gospođa Vulić ima zaštitu i ja to poštujem. Nemojte da mislite da sam protiv toga.
Ja sam se njemu obratila i Nešić je rekao da to nije u njegovoj ingerenciji, ali će on da zamoli Karana i Kostreševića da urade procjenu moje bezbjednosti i da mi pomognu. I to moljenje traje do danas. Pokušala sam u tom ministarstvu da saznam šta se dešava po tom pitanju, ali u martu ili u aprilu su dobili nekakav virus – tako mi je rečeno – i nisu se izgleda oporavili od tog virusa.
Petorici od ove šestorice „optuženih“ šef je predsjednik SNSD-a i Republike Srpske. On ne bi bio odgovoran ako bi Vam se nešto desilo?
Ja sam novinar i potpuno sam apolitična. Političare ne dijelim po tome kojoj političkoj partiji pripadaju, nego da li su ljudi ili nisu ljudi. Meni su svi političari isti dok ne pokažu da nisu. Ono što mogu da vidim iz transkripata SKY aplikacije, tamo nema SNSD-a, SDS-a, PDP-a, SDA-a ili bilo koje druge političke partije. Tamo postoje samo interesne sfere, veliki novac u opticaju i sjajna kolegijalnost koja vlada da se to sve ostvari.
Predsjednika SNSD-a nikada ne targetiram, jer se obraćam bezbjednosnim institucijama. One mi nisu pružile zaštitu. Da li je trebao neko ispred partije koja je kandidovala te ljude da reaguje? Smatram da jeste. Šefa te političke partije morate da pitate zašto to niko nije uradio. Ja vam na to ne mogu dati odgovor. Ja za sada targetiram ljude kojima sam se na ovaj način obratila i koji su bili dužni da zaštite život – ne Nataše Miljanović Zubac, ne novinarke, ne novinarke RTRS-a – nego građanke Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Obratila sam se svim institucijama i za to imam pisane tragove. Svima sam uljudno napisala i opisala svoju situaciju u kojoj se nalazim i dobila sam to što sam dobila.
Šta ste dobili?
Dobila sam to da ne mogu da hodam normalno ulicama Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. Prije petnaestak dana u sred Trebinja i u sred dana napala me sestra osobe za kojom je Crna Gora raspisala međunarodnu potjernicu Dražena Milovića, trebinjskog frizera. Za koga, kad smo već kod toga, u Policijskoj upravi Trebinje kaže kako nisu znali čime se bavi osoba koja je raspisivala konkurs za plaćenog ubicu. Toliko o tome. Znači, njegova sestra me napala na sred ulice. Mogla je da ima nož ili neko drugo oružje. To je posljednji takav napad na mene i to fizički.
Prije toga sam dobila jasnu poruku. Na vikendici koja je u izgradnji i koja pripada mojim sinovima osvanula je poruka „UMRI NMZ“. Prije toga niz poruka i filmsko presretanje u vožnji i to od osobe koja je veoma poznata policiji Republike Srpske. Ne govorim sve ovo zato što mi je zabavno da pišem institucijama bezbjednosti i da se dopisujem s njima, nego zato što mi je život u pitanju.
I ne samo život moj, nego život članova moje porodice. Uporno to ističem. Bila sam spremna na ovaj rizik kad sam počela da se bavim istraživačkim novinarstvom. Međutim, nisam bila spremna na to da nijedna institucija neće stati iza čovjeka koji je u problemu. Upravo se i nalazim tu gdje se nalazim zahvaljujući tome što nijedna institucija nije reagovala. Da su reagovali, to bi bila poruka institucija. Smatram da oni žele da se meni nešto dogodi.
Goran Dakić
