Vlada Republike Srpske i većina javnih preduzeća u Republici Srpskoj ne raspisuju tender za nabavku službenih mobilnih telefona niti za korišćenje usluga telekomunikacija.
U tekstu na portalu Frontal koji je proizveden u okviru medijskog pool-a Mreže ACCOUNT (Antikorupcijska mreža organizacija civilnog društva) navodi se da Vlada Republike Srpske i javna preduzeća u Republici Srpskoj godinama krše Zakon o javnim nabavkama i protežiraju određene operatere. Frontal je već objavio istraživanje o tome koliko ministri i ostali visoki funkcioneri u Republici Srpskoj potroše para na razgovore i poruke, a nijedan od tih telefona i nijedan signal nije nabavljen javnom nabavkom.
U Generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srpske kažu da nisu raspisivali tender za nabavku službenih telefona, jer vrijednost zamjene starih i eventualne nabavke novih telefona ne prelazi iznos od 6.000 KM na godišnjem nivou.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
– Generalni sekretarijat Vlade Republike Srpske nabavlja mobilne telefone od mobilnog operatera sa kojim ima zaključen ugovor o pružanju VPN usluga. Nabavka i zamjena mobilnih telefona vrši se u skladu sa Pravilnikom o nabavci, korišćenju i pravu na naknadu troškova mobilnih telefona u VPN mreži Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srpske – istakli su u Vladi RS, ali nisu odgovorili na pitanje da li i na koji način nabavljaju „signale i impulse“.
Kompanija „Blicnet“ raspolaže modernom infrastrukturom, opremom i velikim iskustvom u pružanju usluga fiksne i mobilne telefonije kako u Banjoj Luci tako i u većini gradova Republike Srpske (Gradiška, Kotor Varoš, Prijedor, Foča, Pale, Modriča). Ipak, uslugu „Blicnet“ telefonije u RS koristi svega desetak manjih javnih institucija i organizacija, uglavnom onih u Banjoj Luci.
– Mi redovno pratimo proces javnih nabavki i ono što smo primijetili jeste da sve javne institucije ne objavljuju redovno svoje pozive za dostavljanje ponuda, čak i one institucije koje to čine veoma često postavljaju ograničavajuće uslove koji nisu ključni za predmetnu nabavku, ali svakako utiču na izbor ponuđača – istakli su u „Blicnetu“.
U ovoj kompaniji smatraju da se domen javnih nabavki u oblasti fiksne i mobilne telefonije mora značajno unaprijediti kako bi svi zainteresovani operateri mogli konkurisati i dobiti jednake prilike za učešće u predmetnim nabavkama koje pripremaju i objavljuju javni organi u skladu sa javnim interesom.
– Mijenjanje operatera telefonije pojednostavljeno je unazad nekoliko godina kada je u BiH uspostavljena usluga prenosivosti telefonskih brojeva u fiksnu i mobilnu mrežu, što znači da javne institucije mogu da koriste uslugu telefonije drugih operatera uz zadržavanje postojećih telefonskih brojeva te korisnici samo nastavljaju pozivati poznate brojeve bez ikakve promjene u navikama. Na ovaj način obezbijedio bi se princip transparentnosti, nediskriminacije i konkurencije, a javni organ bi sebi osigurao kvalitet i ekonomsku isplativost usluga najboljeg ponuđača – kažu u „Blicnetu“.
I u HTERONET-u kažu da su javni pozivi za dostavljanje ponuda za telekom usluge veoma rijetki.
– Usluge mobilne mreže HTERONET-a dostupne su u svim opštinama Republike Srpske. Uslov dozvole za GSM je bio određeni procenat populacijske i teritorijalne pokrivenosti. Usluge fiksne mreže HTERONET-a nisu dostupne u Republici Srpskoj, osim u minimalnom postotku u nekim pograničnim područjima – rekli su u ovom preduzeću.
Glavni saradnik za planiranje i praćenje PR aktivnosti kompanije „m;tel“ Jelena Maksimović, nije željela da odgovori na pitanje koje institucije koriste njihove usluge, nego nas je za više informacija uputila na adresu tih institucija.
– Za informacije o tome čije usluge koriste institucije navedene u vašem pitanju, najbolja adresa su upravo te institucije, pa vas molimo da ih direktno kontaktirate – kazala je Maksimović.
Ivana Korajlić iz Transparency Internationala podsjeća da telekomunikacijske usluge čine dio A Aneksa II Zakona o javnim nabavkama koji za predmet javne nabavke ima usluge koje se dodjeljuju u skladu s postupcima javnih nabavki. Korajlić ističe da su na osnovu toga ugovorni organi dužni da raspisuju tendere.
– Pregledom portala javnih nabavki vidljivo je da su neka od javnih preduzeća objavljavila nabavku usluge mobilne telefonije. Nismo uspjeli pronaći nabavke Vlade RS, ali ne mogu sa sigurnošću tvrditi da ih nema dok ne pregledam sve. Bilo kakvo zaobilaženje primjene zakonom propisanih procedura može dovesti do favorizacije pojedinih operatera – kazala je Korajlić.
Narodni poslanik Adam Šukalo kaže da je u BiH nepisano pravilo da se na ovaj način podržava entitetski nacionalni koncept. Svaki narod, dodaje Šukalo, ima svog operatera i stvari tako funkcionišu godinama. Dobro operaterima, a dobro i vlastima.
– Podsjećam da smo mi jedina država koja je imala dugo godina unutrašnji roming koji je i opravdavao ovakvu praksu. Nakon ukidanja naplate unutrašnjeg rominga prestali su i razlozi za ovakvu praksu i sad konačno treba uvesti sve u zakonski okvir – smatra Šukalo.
Lider Pokreta „Restart“ Stefan Blagić kaže da zanemirivanje Zakona o javnim nabavkama bez sumnje predstavlja favorizovanje određenog operatera.
– Naravno da to predstavlja favorizovanje operatera, jer je to jedan vid „direktne pogodbe“. Pored toga što takvo poslovanje predstavlja štetu za budžet jer se eliminiše konkurencijsko, tržišno poslovanje i izvlači novac direktno iz džepova građana ove ionako siromašne zemlje, mene interesuje i zašto je to potrebno samim operaterima, kada znamo da su upravo telekomunikacioni operateri po pravilu jedni od najprofitabilnijih preduzeća u zemlji – rekao je Blagić.
Član Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srpske Davor Šešić smatra da je ovo još jedan primjer koji pokazuje da se Zakon o javnim nabavkama ne poštuje.
– Ovim postupcima Vlada RS direktno omogućava i podržava monopol „mtel-a“ kao najvećeg i jedinog operatera u RS. Zato ne treba da čudi građane RS što imaju najskuplje usluge mobilne mreže u regionu i što nema drugih operatera, jer konkurencija nije lojalna, posebno kad na svojoj strani „mtel“ ima Vladu- kazao je Šešić.
*Tekst je proizveden u okviru medijskog pool-a Mreže ACCOUNT (Antikorupcijska mreža organizacija civilnog društva)
