Više od 83% novinara u Bosni i Hercegovini smatra da krizni štabovi nisu omogućili objektivno i sveobuhvatno informisanje građana o koronavirusu, utvrđeno je u anketi BH novinara provedenoj na uzorku od 102 novinara i novinarke iz cijele države o temi pristupa javnim informacijama u vezi sa COVID-19, a u okviru sistema konferencija za medije uz ograničeno prisustvo novinara ili potpuno bez njih.
Anketa je pokazala da su najviše problema sa pristupom javnim informacijama o pandemiji imali medijski profesionalci u Sarajevu, Mostaru i Banjoj Luci, dok je u drugim gradovima komunikacija sa javnim zvaničnicima i članovima kriznih štabova bila organizovana na mnogo efikasniji i jednostavniji način. Takođe, veliki broj pitanja, za koja su novinarke i novinari smatrali da su od izuzetne važnosti za javnost, ostala su bez kredibilnog odgovora članova kriznih štabova. Bila su to pitanja vezana za javne nabavke i uopšteno trošenje budžetskog novca za vrijeme pandemije, uzroke smrti pacijenata i neprovođenje obdukcija umrlih, broj testiranih na koronavirus i mjere zaštite, djelotvornost i rok trajanja testova, pojavu virusa u bolnicama i kliničkim centrima, put pacijenta…
Na pitanje „da li smatrate da dosadašnji način informisanja sa konferencija za štampu bez novinara omogućava profesionalno izvještavanje u interesu građana?“, čak 83,3 posto anketiranih je odgovorilo negativno, to jest da su informacije koje su dobijali uopštene i da u njima nema svih podataka koji su im potrebni. Samo 4,9% anketiranih u potpunosti su bili zadovoljni ovakvim načinom informisanja na konferencijama za medije, dok 11,8% nisu mogli odgovoriti da li su bili zadovoljni ili ne.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Radi blagovremenog, tačnog i objektivnog informisanja u javnom interesu potrebno je vratiti regularne konferencije za medije organizovane u skladu sa zaštitnim mjerama, smatralo je 48% anketiranih novinarki i novinara. Isti procenat anketiranih (48%) bili su mišljenja da treba vratiti regularne konferencije za medije sa prisustvom novinara na licu mjesta, ali osigurati i online učešće sa mogućnošću postavljanja pitanja. Oko 2% anketiranih je odgovorilo da i u budućnosti treba zadržati postojeću formu (konferencije za štampu bez novinara uz mogućnost postavljanja pitanja putem e-maila), a 1% anketiranih smatra da treba potpuno ukinuti konferencije za medije, a da krizni štabovi građane informišu putem saopštenja i zvaničnog web sajta.
Na pitanje „kako bi novinari/ke trebali da reaguju u cilju zaštite svoje profesije i objektivnog informisanja građana na uvedenu praksu održavanja konferencija za štampu bez prisustva novinara“, najveći broj anketiranih – njih 42,2% – odgovorili su da nisu sigurni šta treba uraditi u ovoj situaciji.
Čak 41,2% anketiranih novinarki i novinara izjavilo je da bi konferencije za štampu trebalo bojkotovati, a informacije prenositi samo sa službenog sajta institucija/kriznih štabova. Oko 3,9% anketiranih naveli su kako nema potrebe za bilo kakvim reagovanjem te da je ovakav način plasiranja informacija sasvim dovoljan.
Manji procenat ispitanika (po 1%) odgovorilo je da bi od nadležnih trebalo zahtijevati drugačiju organizaciju komunikacije s javnošću jer javnost ima pravo na to, da treba protestovati protiv takve prakse saopštenjima novinarskih udruženja, tražiti organizovanje konferencija za medije uz zaštitne mjere, pratiti postojeće konferencije, ali svakodnevno kritikovati rad institucija koje daju šture odgovore te reagovati profesionalnim, nepristranim i istraživačkim novinarstvom.
Više od 39% anketiranih navelo je da su, nakon što je promijenjen format konferencija za medije tokom pandemije, dobili samo djelimične informacije na pitanja koja su upućivali nadležnima. Samo 16,7% novinarki i novinara navode da je dobijeni odgovor sadržavao ključnu traženu informaciju, a 12,7% da odgovori nadležnih nisu sadržavali tražene informacije.
Od ukupnog broja anketiranih novinarki i novinara (102), 76,5% ih je u stalnom radnom odnosu, 17,6% je freelancera, dok ostali rade honorarno, volonterski ili po ugovorima o djelu.
