„U Republici Srpskoj imamo paradoksalnu situaciju da nekoliko hiljada ljudi koji koji primaju platu iz budžeta, imaju platu manju od najniže zagarantovane plate“, izjavio je Božo Marić, predsjednik Sindikata uprave.
Marić je u intervjuu za Gerilu rekao da je i Ministarstvo rada izdalo tumačenje u kojem se naknade za topli obrok i regres ne mogu da uđu u iznos najniže zagarantovane plate u Republici Srpskoj.
Napominje i da su posljednje aktivnosti aktuelne vlasti najbolji pokazatelj da smo duboko u predizbornim aktivnostima.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Dodaje i da će posebno zanimljivo vidjeti da li će Vlada Republike Srpske ispoštovati odluku Ustavnog suda BiH koji je izdao tumačenje da nosioci pravosudnih institucija imaju pravo na topli obrok i regres.
Ukoliko se to desi, napominje Marić, to će biti dokaz da je premijer Radovan Višković kapitulirao, a u tom slučaju biće poslata još jedna apelacija Ustavnom sudu zbog diskriminacije radnika u pravosuđu.
GERILA: U posljednje vrijeme veoma aktivna priča o popravljaju socijalnog stanja. Da li je to iskrena želja vlasti da popravi tu socijalnu sliku, posebno kada je riječ o radničkim pravima ili je riječ o predizbornoj priči?
Marić: U svakom slučaju, Vlada Republike Srpske ima obavezu da vodi računa o svim kategorijama u društvu i generalno gledano, to bi trebalo da bude njen primarni posao, da se bavi životom svih građana u Republici Srpskoj. S druge strane, u posljednje vrijeme, mi već imamo neke odluke za koje smatramo da su političke ukoliko lider najveće stranke u Bosni i Hercegovini kaže da će svi radnici u javnom sektoru dobiti 10% povećanja. On to kaže u martu, a onda vidimo da u maju dođu svi ovi sindikati iz 17 ministarstva Vlade Republike Srpske (Savez sindikata Republike Srpske prim.aut.) da verifikuju te političke odluke. To pokazuje da smo mi uveliko već u predizbornim aktivnostima i što se nas iz sindiakta tiče, nama je žao što se izbori ne održavaju bar dva puta godišnje jer bi onda imali stalno poboljšanje standarda života svih građana u Republici Srpskoj.
GERILA: Prije nekoliko dana, Vlada RS je utvrdila ponovo najnižu cijenu rada od 650 KM. Poslodavci protestuju, kažu da je riječ o nezakonitoj odluci. Šta Vi mislite?
Marić: Zakonom o platama za zaposlene u svih šest sektora koji primaju platu iz budžeta i javnih prihoda, jasno je definisano kako, na koji način, a ono krucijalno je i kada se utvrđuje cijena rada za zaposlene koji primaju iz budžeta i javnog sektora. U svim zakonima je jasno navedeno da se cijena rada utvrđuje u posljednjem kvartalu godine prilikom izrade budžeta za narednu godinu jer znamo da je cijena rada varijablini dio u plati koji kontroliše inflaciju koja je bila u protekloj godini i da u skladu sa inflatornim skokom toliko povećamo i cijenu radu.
S druge strane, mogli smo da vidimo da različite reakcije javnosti po pitanju povećanja najniže zagararantovane plate u RS, da li je ona zakonita ili nije to treba da utvrđuju socijalni partneri koji učestvuju u tom dijalogu, ali ono što je najvažnije je što je rečeno da je ovo ne znamo više koji put po redu da socijalni partneri nisu postigli dogovor i da je to jednostrana odluka Vlade RS. Na kraju krajeva, kada se sindikati i poslovna zajednica ne dogovore, Vlada mora da preuzme odgovornost i donese odluku o najnižoj plati.
GERILA: A da li mislite da je dovoljna ta najniža plata od 650 maraka?
Marić: Naravno da mislim da je ova najniža plata i dalje nedovoljna ako imamo u vidu samu inflaciju i sama kretanja cijena životnih namirnica u Republici Srpskoj. Mi moramo da shvatimo da mi živimo jednu realnu priču u kojoj je litra ulja ovdje 5,8 maraka, a da je prije godinu dana bila 2,8 maraka. Živimo život u kojem gorivo plaćamo 3,26 maraka, a da je prije godinu dana to gorivo bilo 1,8 maraka. Mi živimo život u kojem vreću brašnu od 25 kilograma plaćamo 42 marke i da su to drastični skokovi od 50,60, negdje i 100% poskupljenja, a da nemamo takvo praćenje i u skokovima plata, koje bi trebalo da prati i rast troškova života.
GERILA: U javnosti se dosta polemiše da li je u najnižoj plata koje primaju budžetskji korisnici uračunat i topli obrok. Da li to znači da najniža plata u ovom trenutku, u stvari i nije tih 650 maraka?
Marić: Mi imamo jednu diskriminaciju kada je u pitanju obračun zarade. Mi imamo šest oblasti u kojima su u Zakonu o platama definisane plate i tu imamo platu, topli obrok i regres- sve u jednom. S druge strane, za 220 hiljada radnika u Republici Srpskoj, zakon definiše da radnik ima pravo na platu, na naknadu za topli obrok i naknadu za regres. Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite RS je izdalo tumačenje u kojem se naknade za topli obrok i regres ne mogu da uđu u iznos najniže zagarantovane plate u Republici Srpskoj. Mi imamo paradoksalnu situaciju da se u ovih šest oblasti gdje je zakonom o platama uređena ta pitanja, imamo nekoliko hiljada ljudi koji primaju manje od najniže zagarantovane plate u Republici Srpskoj.
Imamo situaciju da će čistačica u zgradi Vlade RS imati primanja cirka 700 maraka. Imamo slučaj da je 650 maraka najniža plata, a ona u 700 maraka ima i 650 marake plate i oko 160 maraka toplog obroka i 50 maraka regresa. Dakle, njena prava plata od 700 maraka, ako izuzmemo tih 200 maraka je 500 maraka, što će u ovom slučaju biti 150 maraka manje od najniže zagarantovane plate.
GERILA: Šta u Vladi kažu kada im predočite ovaj podatak?
Marić: Moramo da znamo da je Vlada Republike Srpske poslodavac. Mi smo mogli da čujemo Radovana Viškovića koji kaže kako sindikati imaju pravo na svoje mišljenje i da su oni NVO. Da, mi smo nevladin sektor, ali mi predstavljamo radnike kojima je on poslodavac. Isto tako, 17.ministarstvo u Vladi Republike Srpske je nevladina organizacija, ali to ih ne sprečava da oni dođu i pregovaraju o zakonu o platama, s kojim nemaju apsolutno nikakve veze, ali da sa premijerom ne pregovaraju o Opštem kolektivnom ugovoru kojeg nema punih šest godina, da sa poslodavcima ne mogu da postignu nikakav dogovor o povećanju najniže plate. Jednostavno, imamo jedno kompleksno stanje na sindikalnoj sceni.
GERILA: U slučaju da radnicima ne bude vraćen topli obrok, a vidimo prema najavama pojedinih zvaničnika da se to neće desiti, koji su vaši naredni koraci?
Marić: Kako mislite, po najavama političara? Rek’o Mile, je li? Evo, pet sindikata kaže da će uložiti tačno toliko vremena, rada, truda i energije, dok ne vratimo topli obrok za 54.118 zaposlenih. Mi moramo da znamo da je topli obrok fundamentalno pravo svakog radnika koje je zagarantovano i utvrđeno preporukama Međunarodne organizacije rada koje obavezuje poslodavca da u toku radnog dana obezbijedi ishranu radniku u cilju obezbjeđivanja dostojanstvenog rada. Na osnovu te preporuku, u Zakonu o radu Republike Srpske, a isto tako i u Federaciji BiH i u Brčko distriktu su naknade na topli obrok i regres involvirane. Ja ne znam kako je to sad odjednom postalo vještačko pitanje da nemamo prava na topli obrok i da nas MMF na nešto ograničava. Ja pitam, kako MMF može da ograničava samo radnike u Republici Srpskoj? Zašto naše kolege u FbiH državni službenici imaju topli obrok od 230 maraka? Zašto naše kolege u Brčko distriktu imaju topli obrok? Zašto naše kolege u zajedničkim institucijama imaju topli obrok?
GERILA: Prije više od mjesecdana predali ste interpelaciju u Narodnu skupštinu Republike Srpske zbog toplog obroka. Šta mislite da će ona donijeti?
Marić: Interpelacija je pravni mehanizam koji je Sindikat uprave zajedno sa još pet sindikata predao u Narodnu skupštinu i mi ćemo već u toku iduće sedmice krenuti aktivno sa prikupljanjem potpisa da se ta interpelecija preda Vladi Republike Srpske. Ja očekujem da zajednički pozovemo sve poslanike i ne smijemo da zaboravimo da su narodni poslanici jednoglasno usvojili Zaključak 15.decembra u Narodnoj skupštini kojim su obavezali premijera Republike Srpske da nastavi pregovore sa sindikatima i da u NSRS uputi nove zakone u kojima će se naknada za topli obrok i regres posebno iskazati. Mi imamo slučaj gdje je Radovan Višković zajedno sa svojim kolegama ministrima pod noge bacio Narodnu skupštinu. Za nas je to neprihvatljivo, odluke Narodne skupštine imaju imperativni karakter i dok god su one na snazi, mi nećemo odustati od toplog obroka. Oni ljudi koji nisu u stanju da ispune zahtjeve sindikata i obaveze koje su pred njih stavila NSRS ne mogu više da budu na tom mjestu.
GERILA: Imamo još jendu paradoksalnu situaciju. Nosioci pravosudnih funkcija, dakle tužioci, sudije, predsjednici sudova i sekretari, prema tumačenju Ustavnog suda BiH, imaju pravo na topli obrok. Ako oni budu dobijali naknadu po tom osnovu, da li će njihove radne kolege biti diskriminisane?
Marić: Da li ste vi sigurni da će premijer ispoštovati odluku Ustavnog suda BiH? Ja vam kažem da nisam. Sačekaćemo to da vidimo šta će se desiti u Narodnoj skupštini jer taj zakon bi trebao zajedno sa rebalansom budžeta da se nađe na prvom idućem zasjedanju NSRS. Ukoliko to bude tako, Radovan Višković je apsolutno kapitulirao jer ne možete vršiti diskriminaciju. Imaćemo situaciju da ćete u sudu imati ljude koji imaju pravo na topli obrok i imate radnike drugog reda, koji neće imati to pravo. Ubijeđen sam da Vlada Republike Srpske neće vratiti pravo na topli obrok, po osnovu odluke Ustavnog suda BiH.
