Evropski parlament usvojio Anti-SLAPP direktivu. Šta to znači za Bosnu i Hercegovinu?
"Direktno, ovo bi moglo da doprinese usvajanju slične regulative u BiH i da promijeni na određeni način građanske postupke po tužbama za klevetu. Međutim, to neće uticati na krivične postupke."
Podijeli
Na plenarnom glasanju u Evropskom parlamentu usvojena je Anti-SLAPP direktiva kojom se postavljaju minimalni standardi za zaštitu od zloupotrebe parnica u obliku SLAPP-ova (strateških tužbi protiv učešća javnosti).
Koalicija protiv SLAPP-a u Evropi (CASE) pozdravlja donošenje Direktive te objašnjava kako odgovornost sada leži na državama članicama za izgradnju temelja postavljenih Direktivom protiv SLAPP-a i izradu efikasnog nacionalnog zakonodavstva koje uključuje:
Širok obim koji pokriva i domaće SLAPP slučajeve i zahtjeve uređene krivičnim procesnim pravom ili u upravnim postupcima;
Čvrste garancije u smislu mehanizma ranog otpuštanja za filtriranje SLAPP-ova;
Zaštitne mjere u nacionalnom zakonodavstvu o naknadi štete s posebnim kriterijumima, kao i nametanje znatnih novčanih kazni tužiocu za korištenje SLAPP-a za zastrašivanje javnih čuvara demokratije;
Nepravni instrumenti kao što su mehanizmi podrške, svijest i obuka sudija/advokata, etika advokata, prikupljanje podataka i praćenje SLAPP-ova.
U saopštenju se navodi da će CASE paživljivo pratiti transpoziciju kako bi osigurao da su ovi minimalni standardi ispunjeni u cijeloj Evropi i da je zakonodavstvo izrađeno u skladu s preporukom Komisije protiv SLAPP-a i Preporukom Savjeta Europe o SLAPP-ovima, prenosi Hrvatsko novinarsko društvo.
Rezultat glasanja o Anti-SLAPP direktivi. FOTO: snh.hr
Iako je Anti-SLAPP direktiva donesena na nivou Evropske unije, postavlja se pitanje da li može imati uticaja i na Bosnu i Hercegovinu koja, uprkos mnogobrojnim opstrukcijama, ipak teži ulasku u EU.
Advokat Aleksandar Jokić za Gerilu kaže da Anti-SLAPP direktiva može posredno imati uticaj na BiH u pogledu prihvatanja shvatanja o SLAPP tužbama i lakše prepoznavanje i odbijanje takvih tužbenih zahtjeva.
“Direktno, ovo bi moglo da doprinese usvajanju slične regulative u BiH i da promijeni na određeni način građanske postupke po tužbama za klevetu. Međutim, to neće uticati na krivične postupke”, naglašava Jokić.
Aleksandar Jokić / FOTO: GERILA
Direktor Banjalučkog centra za ljudska prava Dejan Lučka ističe bi ova direktiva prvenstveno trebalo da utiče na države članice EU i biće potrebno pratiti na koji način će one donijeti mjere kako bi se uvela zaštita od SLAPP-a u njima.
“Što se tiče BiH, bilo bi veoma dobro kada bi nadležni organi na svim nivoima vlasti osluškivali pozitivne trendove za npr. ljudska prava koji postoje u EU i pokušali da ih transponuju i prilagode prilikama kod nas. Međutim, mislim da je to teško za očekivati, naročito ukoliko imamo u vidu prošlogodišnje smanjenje prostora za slobodu izražavanja, koje se desilo sa rekriminalizacijom klevete u Republici Srpskoj i to uz pozivanje na lošu praksu koja postoji u određenim EU državama. Čini mi se da se ono što je progresivno u EU nekada lako odbaci, dok se negativne pojave ušunjanju u našu svakodnevicu. Stoga mi možemo očekivati dodatno sužavanje prostora za osnovne slobode, ali teško da možemo dobiti i njihovu jaču zaštitu. Ovo naravno, ukoliko se u političkoj sferi nešto bitnije ne promijeni”, navodi Lučka.
On za Gerilu kaže da bi BiH trebala da ide u korak sa standardima koji postoje i koji se primjenjuju u EU, a čiji je cilj veća zaštita prava građana i njihovih osnovnih sloboda, ali problem je što BiH i nije mnogo revnosna u ovom pogledu.
“Najvećim dijelom je to zbog nedostatka političke volje, pa joj je i sam status kandidata poklonjen, a ne zaslužen. Ipak, ova direktiva može biti još jedan dodatni vjetar u leđa, odnosno dokument koji će poslužiti organizacijama koje zagovaraju anti-SLAPP regulativu kod nas u njihovim zagovaračkim aktivnostima”, zaključuje Lučka.
Inače, strateške tužbe protiv učešća javnosti (Strategic lawsuits against public participation – SLAPP) koriste se planski protiv javnih čuvara demokratije i vladavine prava. Evropski centar za slobodu štampe i medija definiše SLAPP kao „tužbu koju su pokrenuli moćni subjekti (npr. korporacije, javni službenici, poslovne osobe visokog profila) protiv nevladinih pojedinaca ili organizacija koji su izrazili kritički stav o suštinskom pitanju od nekog političkog interesa ili društvenog značaja”. One uključuju pokušaje cenzure, zastrašivanja i ušutkivanja kroz otežan sudski proces koji najčešće biva dodatno opterećen velikim novčanim troškovima koji mogu dovesti do odustajanja od sudske borbe, a u krajnjem slučaju i do gušenja kritike. Dakle, njihov cilj jeste gušenje slobode izražavanja o pitanjima od javnog interesa.
Jedan od primjera ovih tužbi koje su podignute u BiH jesu tužbe koje su podignute protiv Sunčice Kovačević i Sare Tuševljak za nematerijalnu štetu od strane belgijskog investitora “Green Invest/BUK d.o.o.”
