Bosna i Hercegovina je 2008.godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nakon trogodišnjih pregovora. Od tada do danas, skoro da nije bilo nikakvog napretka, kaže u intervuu za Gerilu Igor Davidović, nekadašnji Glavni pregovarač sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju BiH.
Davidović kaže da je od trenutka kada su započeti pregovori, realne procjene su bile da BiH uđe u Evropsku uniju nakon devet godina, to jeste 2014.godine, ali da političke elite ništa ne rade ni 2023.godine da bi se BiH integrisala u EU.
Dodaje da iako je najveći fokus na političkim dešavanjima i potezima vlasti Republike Srpske, vidljivo je i u Federaciji BiH da ne postoji spremnost političkih lidera da izvedu bilo kakve reforme jer bi one oslabile njihovu političku moć.
Prema njegovim riječima, BiH neće ni do marta sprovesti reforme, kada bi trebalo da bude donesana odluka o mogućem datumu za početak zvaničnih pregovora između BiH i EU.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
“Dok se vlasti u BiH ili na Zapadnom Balkanu zabavljaju time da li će se integrisati ili neće, stanovništvo se individualno integriše, a to je drugi opis za ono što nam se dešava. Srednji sloj koji nikad nismo ni imali, a koji je sada, makar u nekim rudimentarnim naznakama, od dobrih zanatlija, majstora, medicinskih sestara, tehničara, pa do visoko obrazovanih ljudi se individualno integriše time što odlazi odavde”, kaže Davidović.
GERILA: Gospodine Davidović, vi ste bili glavni pregovarač u imenu BiH kada je bila priča o sporazumu, o stabilizaciji i pridruživanju. Kada je počeo taj proces otprilike i do kada ste vi bili u tom procesu?
Davidović: Formalno ili zvanični proces pregovora počeo je 25. novembra 2005.godine. Dakle, to je bila prva runda kada smo otvorili pregovore i suštinski ta cijela priča o pregovorima bila je vođena i dovršena do kraja 2006.god. Imali smo šest pregovaračkih rundi. Prema tome, od kraja 2005. do kraja 2006. izveden je proces pregovora sa EU o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
GERILA: Taj sporazum je potpisan 2008.godine?
Davidović: Da li se vi sjećate ili se možda naša javnost sjeća, prvo smo izumili nešto što se zvalo parafiranje sporazuma. Dakle, paraf je nešto što rade glavni pregovarači.
U našem slučaju, Europska komisija je postavila već tada četiri uslova za potpisivanje Sporazuma koji su bili jednako teški ili neprihvatljivi za Bosnu i Hercegovinu, u odnosu za naše tadašnje rukovodstvo, tako da smo pribjegli tom instrumentu da se sporazum parafira, a da se potpiše nakon ispunjenja jednog malog seta uslova i to se desilo 2008.godine.
GERILA: Koji je to mali set uslova?
Davidović: Bila je to reforma javne uprave, reforma RTV servisa, bili su tada ispostavljeni neki uslovi koji su se ticali reforme policije, što se dešavalo kasnije. I u principu to je bio uvod u politiku uslovljavanja, koja nije nikakav instrument koji je Evropska komisija ili Evropska unija izmislila samo za Bosnu i Hercegovinu. Politika uslovljavanja je i danas oficijalni instrument Evropske unije kada vodi pregovore sa bilo kojom zemljom koja je aspirant, bilo za kandidatski ili za status punopravne čanice.
GERILA: Od te 2008. do danas, koliko je BiH napredovala? Vi ste bili kasnije i ambasador, između ostalog i Šef misije BiH u EU. Da li smo se i u jednom momentu kretali naprijed, gdje smo ostali zaglavljeni u tom vremenu?
Davidović: Realno smo se kretali nekim brzim korakom naprijed u vrijeme trajanja pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, jer je to bilo vrijeme, da to uslovno nazovemo, obostranog optimizma. Evropska unija nije usporavala pregovore, naprotiv, pri samom kraju, da kažem u završenom stadiju, su požurivali da se pregovori okončaju.
Od početka uvođenja politike uslovljavanja, taj tempo je bio usporavan, ali ako to postavite u nekoliko različitih perioda, imaćete i različite deskripcije samog procesa. Dakle, nakon tog optimizma suočili smo se sa uslovima, nakon toga došlo je do raznih promjena koje su se dešavale pa sve do danas, bilo na strani Europske unije, bilo na strani unutrašnje strukture, unutrašnje slike ili mozaika svih odnosa u BiH, prvenstveno političkih.
Sad smo u tom stadiju kada je Europska unija prepoznaje da je kod nas došlo i naraslo do nekakvog kolokvijalno opisivanog hibridnog režima na sve strane, a istovremeno Evropska unija se suočova sa mnogim, da kažem, globalnim problemima i tematikama, što takođe i tu asocijaciju je uvelo u usporen tempo i usporene korake kada je riječ o priduživanju, ne samo BiH, nego svih zemalja na Zapadnom Balkanu.
Geopolitika je, da kažemo, posljednja uporišna tačka koja se tu dogodila pa smo na taj način evo ničim zasluženo dobili status zemlje kandidata. Da budem nimalo ciničan, naše političke strukture su se možda tome i nadale da ćemo jednog dana dobiti nešto, iako to ne zaslužujemo. Ono što smo u početku zajedno sa Evropskom komisijom opisivali kao neophodne reforme, da bismo dobili status kandidata, više se ne naziva reformama, to se naziva uslovima, a sa strane naših političkih lidera to se naziva neprihvatljivim i nepodnošljivim uslovima.
U ambijentu hibridog režima to znači samo nešto drugo. Našim političkim oligarhijama te reforme ne odgovaraju. To je nešto što ugrožava njihovu dominaciju i njihovu moć. Da se sjetimo samo jednog, možda veoma važnog momenta, ali ista ekipa ljudi, dakle, ne političkih struktura, nego ista ekipa ljudi i onda i sada odlučuje. Imamo decenijama, istu grupaciju lidera i, znate, ako se vratimo u periode kada smo nešto kao intenzivirali pregovore u doba nakon ispostavljenih uslova, imali smo situacije koje su bile karikaturalne.
Uvijek će se u toj grupaciji 1 plus 1 plus 1 pronaći neko ko će zablokirati i zakočiti, a u suštini se radilo u interesu sve tri kategorije. Pričam o tri grupacije nacionalnih lidera.
Sada se najčešće govori o tome da je Republika Srpska uvođenjima autoritarnih manevara, poteza, pa da ne kažem i režima, neko ko blokira taj proces. Ako pogledemo spremnost rukovodstva i u drugim dijelovima BiH, u Federaciji BiH, vidjećete istu nespremnost političkih lidera da izvedu bilo kakve reforme koje će napraviti eroziju njihove veoma narasle, enormne moći. Prema tome, bilo bi korektno reći da u principu niko u tim ekipama političkih autoriteta kojih nema više od šest, sedam, osam ličnosti, zaista nije ni spreman na bilo kakve ustupke, na bilo kakve reforme, jer oni samo čuvaju svoju moć.
GERILA: Imali smo sad zanimljive situacije nakon ovog zadnjeg izvještaja. I čak igra riječima, biće predloženo i predloženo je. U svakom slučaju nismo dobili taj datum kada počinju zvanično pregovori EU i BiH, ali vidimo i neke različite poglede na to. Da li treba da budemo skeptični ili optimistični kada je riječ o tom martu ili je ono jednostavno još kupovina vremena od šest mjeseca?
Davidović: Ja bih se izjasnio korištenjem treće kategorije, rekao bih treba da budemo realistični. Ako smo realistični treba da znamo šta je to stvarno naš nacionalni interes i šta mi zaista hoćemo u tom cijelom procesu i nakon toga da postavimo pitanje kako do tog cilja doći. Daleko više se o procesu evropskog integrisanja priča u taboru nevladinog sektora, građanskih inicijativa, ekspertskih timova itd. nego u krugu onih koji su sa punim izvršnim ovlaštenjima, dakle vlasti.
Veoma rijetko ćete čuti bilo kog od najviših zvaničnika koji će se decidno izjasniti da želi da ide u Evropu, sem u vrijeme izborne kampanje, kada im to dođe kao neki, znate, light motiv i momentum da se kaže da i mi smo za nekakav napredak, ali tu se stane. A ako sada pratite situaciju povodom izvjašnjenja o uslovima da bi smo nešto do marta i napravili, bojim se da nećete naći mnogo materijala. Isto tako znate, nova metodologija koju je promovisila Francuska, da budem precizan, gospodin Makron, u suštini nije dala nikakav doprinos ubrzanju pregovora. Možda je to nešto tehnički prihvatljivije sa tačke gledišta EU, ali da se nešto desilo u domenu ubrzavanja procesa ili, da kažem, otvaranja pregovora, očigledno nije.
Srbija je odavno otvorila pregovore, pa imaju veliki zastoj, iako su otvorili na masivnom broju poglavlja, pa čak i nakon uvođenja nove metodologije, ali se znate, tu ne dešava ništa, takođe zbog neke unutrašnjopolitičke slike ili, da kažemo, strukture njihovog spojnopolitičkog stava, naročno nakon početka rusko-ukrajinskog rata.
Kada je riječ o Bosni i Hercegovini, geopolitika tu, očigledno, bar sa naše tečke gledišta, daleko manje igra nego svi naši unutrašnji sporazumi ili nesporazumi, nazovite ih kako god želite. Međutim, da još jednom rezimiram, politička elita i oni koji su nosioci izvršnih ovlaštenja, a to su vlade, ministarstva, parlamenti i tako dalje, nećete čuti mnogo komentara oko svega toga, ili, ne znam, njihovi reprezenti koji dolaze iz prije svega političkih tabora, koji su im nalogodavni u vršenju javnih funkcija, oni će reći kako je to nešto što nas unazađuje, što je jako opterećujuće, da su to nekakvi nemogući uslovi, a to je, znate, samo drugačija deskripcija za nešto drugo. Oni nisu spremni na bilo kakve kompromise i to je ključ svega. Tako ćemo dočekati i mart.
GERILA: Spomenuli ste mi na početku, dakle, da su neke od uslova bili reforma javne uprave, reforma RTV sistema, reforma policije. Dakle, dvije decenije poslije toga, ništa od toga nije reformisalo. Da li mislite da će doći do napretka i u jednom polju?
Davidović: Uslovi koje ste sada nabrojali, to su bili uslovi za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživljenju, a sad imamo tih famoznih 14 tačaka. Koliko smo od toga uradili, ja vam ne znam dati odgovor, jer koga god pitate, dobićete različit odgovor. Nekada će vam se pojaviti neki predstavnik nekog političnog tabora koji će reći mi smo već polovinu završili. Drugi će reći mi nismo ništa ni počeli.
Evropska komisija će vam napisati u izvještaju da je ostvaren mali napredak ili neznatan napredak ili da nije ostvaren nikakav napredak i tako dalje, ali sve skupa to još uvijek stoji kao neka kompozicija ili jedan set uslova koje bi trebalo da ispunimo do marta mjeseca.
Mi ovaj razgovor vodimo već u kraju novembra. Prema tome vremena nema mnogo. A da bi se to sve skupa u martu realizovalo, ako vas vratim u konstataciju da sam realističan u toj procjeni, a to znači da moramo imati kompletan program na koji način, u kojom roku, kada i ko će izvesti potrebne reforme, da bi smo se u martu pojavili i rekli mi smo spremni. Možda i Evropska unija računa na našu tromost, pa kaže “ok, nije mart, pa ćemo to staviti za mart tamo sljedeće godine” i tako dalje i tako dalje.
Jedan analitičar briselski je prije par dana napisao nešto zanimljivo: “Dok se vlasti u BiH zabavljaju ili na Zapadnom Balkanu, ne samo u BiH, time da li će se integrisati ili neće, stanovništvo se individualno integriše”, a to je drugi opis za ono što nam se dešava. Srednji sloj koji nikad nismo ni imali, a koji je sada, makar u nekim rudimentarnim naznakama, od dobrih zanatlija, majstora, medicinskih sestara, tehničara, pa do visoko obrazovanih ljudi, se individualno integriše time što odlazi odavde.
GERILA: Jednom kad smo razgovarali rekli ste da ste imali zanimljiv razgovor sa tadašnjim predsjednikom Savjeta ministara nakon potpisivanja, SSP-a, vaša procena je bila da ćemo ući do kada u EU?
Davidović: Rekli smo da smo proces započeli u novembru 2005. To je prije tačno 18 godina, evo mi smo sad u kraju novembra 1923.U ljudskom vijeku to je sticanje punoljestva nakon rođenja. To bi valjda trebalo da je opominjujuće, da se zapitamo šta smo radili u 18 godina.
Moja procena je bila 2005.godine da ćemo za 9 godina dobiti članstvo. Dakle, u onom tempu kako su krenuli pregovori o stabilizaciji i pridruživanju, u jednom povoljnom političkom ambijentu, obostrano i sa naše i sa EU strane. Ako bi sve išlo onako kako je krenulo, procjena je bila 9 godina. Zbog čega? Jer smo imali tranzicione rokove od 3 mjeseca do 6 godina u sporazumu o Stabilizaciji i pridruživanju i da bismo nakon toga i otpočeli i priveli kraju pregovore o punopravnom članstvu.
Moj stav je tada nazvan defetistički. Dakle, govorili su mi da nema govora da ćemo čekati do 2014, da ćemo to sve skupa završiti za predstojeće 3 do 4 godine. I da ne govorim to javno o 9 godina jer se time zastrašuje javnost. Izvinjavam se, možda nisam bio u pravu, ali evo sad je proteklo 18 godina, pa smo došli samo do nekakvog poklonjenog statusa kandidata. Ja bih bio daleko najradosniji, kao čovjek koji je opredjeljen za evropsko integrisanje, da smo pregovore ne samo otpočeli, nego i dovršili i da smo došli do statusa zemlje članice.
GERILA: Prije nekoliko dana imali smo zanimljivu izjavu ministra za evropske integracije Republike Srpske koji je rekao, zbog smanjenja povjerenja građana u Evropsku uniju, možda bi trebali da se okrenemo drugim alternativnim načinima integrisanja u neke druge organizacije. Da li je to neka alternativa i kada bi to javno promovisali, gdje bi nas to odvelo?
Davidović: Sve što kaže neko ko je u kapacitetu ministra u jednoj vladi znači da je to stav te vlade, pa neka se onda vlada o tome izjasni. Ja ga neću komentarisati. Tražiti nekakve izlaze je uvijek pametno i u svemu znate što se dešava i radi na pravcu nečega što je zaista opšti interes, valja imati i nekakve izlaze, strategije uporedne.
Iako, znate, u pregovorima se uvijek kaže, postojanje rezervne varijante znatno otežava okončanje pregovora u markiranom pravcu. Da li je izlaz u otvaranju ili privlačenju, ne samo ekonomskom, kineskog faktora ili ruskog faktora, e sad o tome možemo mnogo da pričamo, ali neka gospodin ministar pojasni o čemu je mislio ili neka kaže to gospodin predsjednik vlade ili neko ko je njima i jednom i drugom nalogodavac,a da znamo o čemu se radi.
OPŠIRNIJE U VIDEU ISPOD:
