Težina lanaca 3 je nedavno imala svoju premijeru u Čikagu. Ovaj put tema tvog filma je osiromašeni uranijum i njegove posljedice u Srbiji, uništavanje prirodnih resursa poput izgradnje mini hidrocentrala, kao i čitavi sistemi koji rade na uništavanju prirodnih resursa cijele planete. Kakvi su bili izazovi prilikom snimanja ovog filma čije teme dolaze do izražaja u posljednje vrijeme, ali čini se još uvijek ne u dovoljnoj mjeri?
Izazov je doći do istine u vremenu kada smo pretrpani lažima, te zainteresovati publiku za teme od suštinskog značaja i skrenuti im pažnju sa rijalitija pod imenom ‘srpska politička scena’. Bilo mi je najvažnije oblikovati priču tako da bude intrigantna i činjenično potkrepljena i doći do pravih sagovornika koji bi nam približili duh vremena u kojem živimo.
Kako je publika reagovala na film i zašto baš Čikago?
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Film je namenjen domaćoj i stranoj javnosti, a Čikago je nekako i domaći i strani — najveći srpski grad u srcu Amerike. I Srbi i Amerikanci na premijeri su izlazili iz sale sa veoma pozitivnim utiscima, što nije lako postići, ali smo uspeli da napravimo univerzalno razumljiv film koji je u interesu ne samo Srba, već svih poštenih ljudi na svetu.
Ovaj film nije podržan od Filmskog centra Srbije iz razloga što je „isuviše naučno-istraživački i društveno angažovan“. Tvoj komentar na njihovu odluku?
To je sramna politička odluka sa tolikim stepenom bahatosti da FCS nije ni pokušao da smisli uverljiviji izgovor. Pazite, navodno im smeta što je dokumentarac “naučno-istraživački”, a film koji se ne bavi činjenicama nije dokumentarni film. “Društveni angažman” je čak naveden kao kriterijum u uputstvima Ministarstva kulture za konkurse FCS. To je kao da aplicirate za posao, ispunjavate sve kriterijume i onda vas odbiju navodeći iste te kriterijume kao razlog za odbijanje. Apsolutno ludilo mozga.
Republika Srpska, odnosno BiH, ima velikih izazova po pitanju izgradnje mHE. Naš portal radi seriju tekstova o uništavanju prirodnih resursa rijeka Plive, Janja, Doljanke, Kruščice… Ti si podržao hrabre ljude sa Stare planine u Srbiji. Koji je lijek za očuvanje naših prirodnih bogatstava, kada se politički moćnici i tajkuni sa prostora biveš Jugoslavije ne prezaju da lokalnom stanovništvu prave hidrocentrale na njihovoj vjekovnoj zemlji, mimo svih preporuka EU i angažmana ekoloških aktivista i protivljenja lokalnog stanovništva?
Lek je upornost, istrajnost i žrtvovanje za viši cilj. Žao mi je što ne mogu reći da je dovoljno lajkovati i podeliti ovaj tekst, ali uspeh boraca, mogu slobodno reći heroja sa Stare Planine koji se bore protiv MHE tamo, leži u tome što su oni odlučili da idu do kraja u njihovoj borbi. Da li su investitori u MHE spremni da idu do kraja? Naravno da ne, njihov motiv je lak profit i što su veći “problemi” u ostvarivanju njihovog cilja, to će brže odustati od MHE. Ne može investitor ništa ako lokalno stanovništvo kaže “ne” i svom snagom stane iza tog “ne.” A primer Stare Planine je pokazao da u toj borbi nisu potrebne milionske mase, već par desetina ili stotina ljudi koji su složni i požrtvovani. Problem je u tome što ljudi često odustanu čim sistem zapreti odmazdom.
Krajem prošle godine si bio u Banjaluci na protestima „Pravda za Davida“ i podržao Davora Dragičevića u njegovoj borbi da sazna istinu o ubistvu njegovog sina Davida. To veče je najavilo početak kraja protesta „Pravda za Davida“ jer je dan kasnije uhapšen Davor Dragičević, a potom su krenuli i sukobi pripadnika grupe PzD i policije RS. Kako danas gledaš na te događaje?
Sa velikom tugom se prisećam svega toga, jer ne mogu da verujem koliko je daleko otišao sukob jednog čoveka sa sistemom samo zato što je taj čovek sa pravom zahtevao istinu i pravdu za ubijenog sina. Kakav je to sistem koji radije demonizuje oca ubijenog sina i sve njegove pristalice nego da jednostavno otkrije istinu i zadovolji pravdu? Tužno je što ni danas nemamo odgovore na sva pitanja, što je sistem ispolitizovao celu priču i isprovocirao oštećene i obespravljene da bi ih gurnuo u političku arenu gde ih je brutalno zgazio.
Čuješ li se danas da Davorom Dragičevićem i imaš li možda u planu da radiš film o slučaju ubistva Davida Dragičevića?
Nismo se ni čuli ni videli posle poslednjeg protesta, film nisam planirao, ali ne isključujem tu mogućnost.
Kako ocjenjuješ trenutnu političku situaciju u Srbiji, ali i regionu? U odnosu na prije 5 godina da li su se neke stvari poboljšale ili tapkamo u mjestu?
Mislim da kad bi neka politička partija izbacila slogan “Tapkajmo u mestu!”, ubedljivo bi dobila izbore, jer je i to danas luksuz dok gledamo kako propada sve oko nas. I u komunizmu ste imali partijske ljude svuda, ali su stručnjaci ipak vodili glavnu reč oko infrastrukturnih projekata i svega što je izgrađeno u to vreme. Danas naši sistemi proteruju stručnjake i zamenjuju ih partijskim lojalistima, što se nikada nije dešavalo u istoriji naših prostora. Pri tom, doktori odlaze, medicinske sestre odlaze, inžinjeri odlaze, itd. — ko će ostati? Plaši me kad čujem političare na vlasti koji govore da bez njih nema ni Srbije, ni Republike Srpske, itd. jer oni su birani da vode državu, a ne da budu država. Bez jakih sistema propadamo zasigurno, a naš sistem je truo.
Koliko je pojačana nacionalistička retorika od političkih lidera kojom smo svakodnevno bombardovani iz Srbije i Hrvatske dobra za osjetljivo i trusno područje Republike Srpske i BiH?
Ja se iskreno nadam da su ljudi naučili lekcije iz ratova 1990-ih, kada su dobri ljudi ginuli, dok su Milošević i Tuđman, recimo, imali zajedničke banke u Parizu. Rat upropašćava poštene, a obogaćuje nepoštene, te svaka retorika koja podstiče konflikt može samo da koristi političkim elitama. U Hrvatskoj i Srbiji će uskoro izbori, te HDZ i SNS jedni drugima pomažu tako što dokazuju patriotizam lokalnom stanovništvu međusobnom svađom. To nije patriotizam, patriotizam je da se boriš za domaću ekonomiju, za životnu sredinu i da se izboriš za bolju geopolitičku poziciju u svetu. Svađe su opasna glupost.
Šta će biti tema tvog narednog filma?
Ne znam hoće li ga biti.
GERILA.info
