Gost novog izdanja našeg podcasta “PST” bio je univerzitetski profesor Milo Lompar.
“Svedoci smo da praktično od 1996. godine ovako velikih masovnih protesta nije bilo. S druge strane, nije ih bilo ni u Evropi. U jednom intervjuu sam rekao, za jedan portal u Zagrebu, da mladi ne baštine pobunu nego prilagođavanje. Činilo mi se da je to tačno i bilo je tačno, ali, evo, ovi protesti su me demantovali”.
Ovo je u podkastu „PST!“ našeg portala rekao profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci Milo Lompar. Lompar je u Banjoj Luci održao i sretenjsku besjedu o Dositeju i Karađorđu, a njegov dolazak u Republiku Srpsku bio je izvrsna prilika da razgovaramo s njim o studentskim protestima koji već tri mjeseca ne prestaju.
“Kao da je došla generacija koja je suzbila tu vrstu konformizma koja je izgledala nesavladivo. Njihova pobuna je pre svega društvena pobuna. To je strašno važno da se razume i to je bio uzrok mojih naslaganja sa nekim ljudima na nacionalnoj strani. Nisam ulazio u spekulacije o tome ko vodi te proteste, ko ih organizuje, da li su u sve uključene obaveštajne službe… To služi da se prikriju osnovne istine”, rekao je Lompar.
Studentski protesti su, dodaje on, suviše širok pokret da bi bilo ko mogao da kaže kako je on politički predodređen. Studentima su se priključili profesori, advokati, učitelji.
– Među onima koji podržavaju studente su i levičari i desničari, i centristi i konzervativci, i liberali i oni koji su apolitični. Pravo pitanje glasi: kako su svi ti politički različiti ljudi uspeli da se ujedine? Potom onaj koji je predmet njihove kritike treba da stavi prst na čela – ovde mislim na predsednika Srbije – i da kaže sam sebi: Pa ja nešto mora da sam debelo zgrešio kad su svi ti ljudi stavili sve te razlike po strani – ističe Lompar.
Lompar smatra kako je nacionalno apsolutno odgovorno poći u susret omladini koja pjeva „Vostani Serbie“, koja peva himnu, koja nosi zastave, koja pokazuje normalan, rodoljubivi stav.
– Da li ima i drugih ljudi koji imaju druge poglede? Ima. Ali nemojmo sada od rubnih delova u odnosu na magistralne, centralne praviti glavni događaj. Jer kome to može da ide u korist? Samo Vučić-Brnabić režimu. Nema kome da ide u korist drugome. To je raznorodno političko okruženje i to je pobuna opštega tipa – rekao je Lompar.
Zahtevi studenata su vrlo precizni: zašto se ne odgovara za smrt 15 ljudi; koje preduzeće je radilo rekonstrukciju nadstrešnice; ko je bio nadzorni organ; ko je to izveo i kako? To su vrlo jednostavna pitanja. Ta pitanja, smatra Lompar, vode ka nekim pravcima zbog kojih se istina ne utvrđuje.
– Podržao sam studentske protest i pre nego što je naš fakultet to uradio. Smatram da je to dužnost profesora. Možete se vi i ne slagati sa protestima vaših studenta. Ja se sa ovim protestima slažem, ali možete se i ne slagati. Profesor mora da poštuje i podrži njihovo pravo na protest. Oni imaju pravo da protestuju. Zašto? Zato što oni imaju 21-22 godine i oni biraju taj život u ime kog protestuju. Ne mogu ja njima u 63. godini da kažem: Ne, ne, vi to ne možete – kazao je Lompar.
Lompar kaže kako je neprihvatljivo da profesori represivnim metodama vraćaju studente u učionice. Studenti nisu izašli zbog profesora iz učionica i neka ih u učionice vraća onaj zbog čijeg su ponašanja izašli.
– Ljudi su shvatili da ne možemo biti u sukobu sa četiri univerziteta. Da je vlast odgovorna, ona to sebi ne bi dozvolila. Predsednik države je u sukobu sa kompletnom studentskom omladinom kojoj se priključuje srednjoškolska omladina. I da vi njih kriminalizujete i proglašavate nepatriotama! Pa nije vlast najvažnija stvar u ovoj zemlji – smatra Lompar.
I u Srbiji, i u Hrvatskoj, i u BiH postoji velika tradicija građanske borbe za prava srpskog naroda. Srbija, kaže Lompar, treba da se vrati autentičnoj demokratiji iz vremena kralja Petra I Karađorđevića.
– Treba da izađemo iz tog ludačkog šinjela komunizma koji je sašiven tako da propadaju i narod i država kad ja izgubim vlast. Ništa ne može da propadne. Beogradski i drugi univerziteti su zauzeli ispravan stav, ali ne u smislu da ćemo svi biti isto kada se sutradan sve vrati u normalan okvir. Nećemo svi biti isto. Imaćemo svoje razlike, ali sada se borimo za okvir – istakao je Lompar.
U temelju studentskih protesta nalazi se želja za obnovom demokratije i za uspostavljanjem civilizacijskih standarda. Ne može da padne nadstrešnica, a da niko za to ne odgovara. I da ona pritom pobije 15 ljudi.
– Svako od nas kad stane pod neku nadstrešnicu treba da razmišlja hoće li ona da mu padne na glavu. S druge strane, rekonstrukcija je trebala da košta tri miliona, a koštala je 16 miliona. Da li je ta krađa u vezi sa tim padala? Može li se tako funkcionisati u jednom društvu? Može li predsednik države da neprekidno vrši državni udar izlazeći iz ustavnih ovlašćenja? On nema ustavna ovlašćenja da se bavi za čitavim spektrom stvari. Mogu li mediji da služe za linč čitavih društvenih grupa? Mogu li se građani Srbije diferencirati na osnovu imena i porekla – pita Lompar.
Goran Dakić
