U Banjaluci je održan trodnevni sastanak ekoloških organizacija iz BiH i regiona na kome je zaključeno da se nastavlja borba protiv izgradnje malih hidroelektrana na rijekama Balkana.
“Dokazujemo da male hidroelektrane nisu društveno, ekološki, ali ni ekonomski prihvatljive i opravdane, te ćemo nastaviti podržavati lokalne zajednice koje se bore protiv ovakvih projekata kao što je slučaj rijeke Doljanke”, istakao je Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu.
Rijeke u Bosni i Hercegovini, kao i ostalim zemljama Balkana su pod velikim pritiskom i prijetnjom od izgradnje malih hidroelektrana, a aktivisti koji se bore za njihovo očuvanje često su pod pritiscima i napadima investitora i njima bliskih struktura vlasti. Snaga za odbranu prirode i ljudi je u solidarnosti organizacija civilnog društva, lokalnih zajednica i pojedinaca.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
“Kada smo saznali da će se graditi mala hidroelektrana na rijeci Doljanci u opštini Jablanica, nismo ni bili svjesni da je investitor ishodovao sve dozvole, a da u procesu javnih konsultacija nije učestvovao niko iz mjesnih zajednica na čijoj teritoriji je planirana gradnja. Koalicija za zaštitu rijeka BiH nam je u velikoj mjeri pružila podršku da se organizujemo i izrazimo svoje nezadovoljstvo ovim projektom. Takođe, iskustva iz Kruščice su nam bila od velikog značaja”, rekao je je Dženan Šašić, predstavnik Udruženja za Doljanku u osnivanju.
Situacija nije ništa bolja ni u zemljama u regionu. Već duže vrijeme u Srbiji na Staroj planini traje otpor lokalnih zajednica protiv izgradnje malih hidroelektrana u srcu ovog zaštićenog područja. Na sjeveru Crne Gore lokalne zajednice su takođe ustale protiv ovih projekata za koje tvrde da su izuzetno štetni po njihov način života i potrebe koje oni zadovoljavaju korištenjem svojih rijeka.
“Lokalne zajednice su se organizovale i digle svoj glas protiv ovih projekata, jer su njihova prava i održivi razvoj ugroženi. U BiH su primjeri rijeka Doljanke i Kruščice vrlo slični primjerima na rijekama Komarači, Vinicki i Bukovici u Crnoj Gori, gdje su stavovi i mišljenja ljudi koji žive uz te rijeke potpuno ignorisani. Važno je da se civilno društvo solidariše. Mora se jasno staviti do znanja vlastima i energetskom lobiju da su male hidrolektrane štetne po prirodu i ljude!”, naglasio je Aleksandar Perović iz Ekološkog pokreta Ozon iz Nikšića.
Sastanku ekoloških organizacija je prethodila prezentacija Analize ekonomske opravdanosti koncesionih naknada i podsticaja za male hidrolektrane u Bosni i Hercegovini. Ovaj dokument je jasno dokazao da uspostavljeni sistem podsticaja nema ekonomsku opravdanost i da je sa stanovišta društva štetan, jer na godišnjem nivou pravi direktan društveni i finansijski gubitak od preko četiri miliona KM za Bosnu i Hercegovinu.
