U sve dinamičnijem globalnom ekonomskom okruženju, koncept nearshoringa dobija na značaju, a Bosna i Hercegovina se nameće kao atraktivna destinacija za evropske kompanije koje traže pouzdane partnere u blizini svojih matičnih tržišta.
Nearshoring, odnosno premještanje poslovnih operacija bliže matičnom tržištu, omogućava kompanijama da smanje troškove, ubrzaju vrijeme isporuke i unaprijede kontrolu kvaliteta. Bosna i Hercegovina, sa svojom strateškom pozicijom, konkurentnom radnom snagom i relativno povoljnim poslovnim okruženjem, ima potencijal da postane ključni dobavljač roba i usluga za EU tržište. Međutim, izazovi s kojima se susreću strani investitori i kompanije koje plasiraju svoju robu i usluge na evropsko tržište nisu zanemarljivi i sve više opterećuju njihovo poslovanje.
Strateška pozicija
Bosna i Hercegovina se nalazi na raskrsnici važnih transportnih ruta koje povezuju zapadnu i istočnu Evropu. Blizina ključnim tržištima kao što su Njemačka, Austrija, Italija i zemlje centralne Evrope omogućava brzu i efikasnu distribuciju roba. Ova strateška pozicija smanjuje troškove transporta i vremena isporuke, što je ključno za evropske kompanije koje traže načine da optimizuju svoje lance snabdijevanja.
Upravo je dobra povezanost sa autoputem koji povezuje jugoistočnu i centralnu Evropu najveća prednost Bosne i Hercegovine, smatra ekonomista Zoran Pavlović.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
“Mi smo izgradili autoput koji povezuje Banjaluku i Doboj sa Evropom. To je jedan od preduslova brzog transporta i prevoza roba i ljudi”, ističe Pavlović.
I profesor na Ekonomskom fakultetu Nezavisnog univerziteta Banja Luka Saša Čekrlija smatra da je najveća prednost Bosne i Hercegovine njen geografski položaj i granica sa Evropskom Unijom u dužini od 1000 kilometara.
“Druga i možda posljednja prednost je pristup velikom uređenom tržištu Evropske Unije, odnosno sporazumi koje smo potpisali”, kaže Čekrlija.
Pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini srednje Evrope tzv. CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini) sa Srbijom, Crnom Gorom, Sjevernom Makedonijom i Albanijom. Bosna i Hercegovina ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini s Turskom. Od 2015. je na snazi sporazum o slobodnoj trgovini na osnovu EFTA sporazuma sa Švajcarskom, Islandom, Norveškom i Lihtenštajnom. Svi ovi sporazumi zajedno pružaju Bosni i Hercegovini značajne trgovinske prednosti, omogućavajući joj da iskoristi svoj geografski položaj i resurse u promociji ekonomske aktivnosti i razvoja.
Blizina jadranskih luka, posebno luke Ploče u Hrvatskoj, predstavlja dodatnu prednost za BiH. Luka Ploče, kao jedan od glavnih izlaza na more za BiH, omogućava efikasan pomorski transport roba prema i iz Evrope. Ovo je posebno važno za industrije koje se oslanjaju na velike količine sirovina ili gotovih proizvoda, jer pomorski transport može biti znatno ekonomičniji od drugih vidova transporta.
Profosor Čekrlija za Gerilu ističe da stratešku poziciju i konkurentnost BiH može iskoristiti na način da brže unapređuje i gradi putnu infrastrukturu. Kroz projekte kao što su Koridor Vc, dio panevropskog koridora koji povezuje Budimpeštu sa jadranskom lukom Ploče, nastoje se poboljšati mogućnosti drumskog i željezničkog transporta. Ove investicije ne samo da unapređuju internu povezanost unutar zemlje, već i omogućavaju lakši i brži pristup evropskim tržištima. Međutim, naglašava da postojeća infrastruktura nije dovoljna.
Jedna od prednosti bi mogli da budu troškovi rada koji su značajno niži u poređenju sa zapadnoevropskim zemljama, što omogućava kompanijama da smanje operativne troškove bez kompromisa na kvalitetu. Međutim, kako ističe prof. Čekrlija, iako je konkurentna radna snaga jedan od ključnih faktora koji BiH čini atraktivnom za nearshoring, više ne možemo govoriti o radnoj snazi kao resursu i komparativnoj prednosti, kako je to bilo do prije 10 godina.
“Istina, postoji ogroman potencijal za uvoz radne snage i on to se tiho dešava, ali ta radna snaga nije kvalifikovana i potrebno je vrijeme i ozbiljan plan za njenu kvalifikaciju i tehnološko osposobljavanje a to se ne dešava”, navodi Čekrlija i naglašava da su ljudski resursi postali realan deficit koji muči Bosnu i Hercegovinu.
I Zoran Pavlović smatra da je bez ljudskog kapaciteta, odnosno radnika, teško izgraditi dobre predispozicije za biznis.
“Bosna i Hercegovina ima fenomenalne mogućnosti, pod uslovom da ne ostanemo bez ljudi. Možete da imate sve preduslove za razvoj biznisa koji je i povoljniji i jeftniji, što je u stvari cilj svakog biznisa, ali ako nemate ljudski potencijal, ako nemate radnika, onda niko neće doći”, naglašava Pavlović i dodaje da je trenutna situacija takva da zbog političkih odnosa unutar zemlje i domaći radnici gledaju kako će da odu u Evropu.
“A Evropa, s druge strane, otvara vrata i olakšava sve moguće procedure dolaska i zapošljavanja. Gubitak radne snage je veoma veliki problem i deficit za razvoj bilo kakvog biznisa”, ističe Pavlović.
I poslodavci ističu nedostatak kvalifikovanih radnika kao jedan od najvećih problema.
Stephan Zöchling, direktor “REMUS Innovation d.o.o. Sanski Most”, firme koja se bavi proizvodnjom auspuha za luksuzne automobile, ističe da je jedan od najznačajnijih izazova s kojim se ova firma trenutno suočava privlačenje kvalifikovanih stručnjaka. Inače, ova austrijska firma, osnovana 1990. godine, prije desetak godina je svoje poslovanje prebacila u Bosnu i Hercegovinu. Od ukupno 1000 zaposlenih na tri lokacije širom Evrope, 335 radnika je zaposleno u ovoj firmi u Sanskom Mostu.
U vezi sa kvalifikovanom radnom snagom, profesor Čekrlija ističe da je potrebna kvalitetna strategija ulaganja u tržište rada.
“Potrebno je osnaživanje prvenstveno domaćih privrednih subjekata da ulažu u radnu snagu uz istovrmeno donošenje kvalitetne strategije otvaranja tržišta za radnike iz različitih dijelova svijeta i njihovo uključivanje u tržište rada”, ističe Čekrlija i dodaje da se neizostavno otvara pitanje reforme obrazovnog sistema i njegove uključenosti u sav proces.
“Ranije je jeftina radna snaga glasno isticana kao prednost za ulaganje u BiH što se pokazalo kao kobna greška jer je to bila politika omalovažavanja i izrabljivanja. Danas vidimo posljedice takvog modela promocije”, kaže Čekrlija.
Prednosti i mane nearshoringa u BiH
Bosna i Hercegovina nudi brojne prednosti za kompanije koje razmatraju nearshoring, čineći je privlačnim izborom za evropske investitore. Pored strateške pozicije, konkurentne radne snage i povoljnih troškova poslovanja, BiH nudi i dodatne benefite koje čine poslovanje efikasnijim i profitabilnijim.
Kompanije u BiH poznate su po svojoj sposobnosti da se brzo prilagode potrebama klijenata i tržišnim promjenama. Ova fleksibilnost omogućava evropskim partnerima da efikasno odgovore na promjene u potražnji, tehnološke inovacije i tržišne trendove.
“Stabilnost poreznog sistema i smanjenje administrativnih opterećenja su takođe ključni za privlačenje investicija i podršku poslovanju da se ne dešava da tokom poslovne godine nekoliko puta mijenjamo stope poreza, stope doprinosa i tako dalje, da se ohrabre banke da više ulažu u domaću ekonomiju jer strana ulaganja trebaju snažne domaće partnere a o tome se uglavnom ne govori”, kaže profesor Čekrlija.
Međutim, naglašava da milijarde direktnih stranih investicija ne mogu unaprijediti domaću ekonomiju ukoliko domaći vlasnici kapitala nisu ohrabreni da ulažu u razvoj i investicije.
“U našem okruženju možemo vidjeti značajne investicije u različite proizvodne pogone dok kod nas toga još uvijek nema”, navodi Čekrlija.
Kompanije koje posluju u BiH često se pridržavaju strogih međunarodnih standarda kvaliteta, čime osiguravaju zadovoljstvo svojih evropskih klijenata. Pouzdanost i dosljednost u isporuci kvalitetnih proizvoda su od ključne važnosti za održavanje dugoročnih poslovnih odnosa.
Bosna i Hercegovina i razne međunarodne organizacije pružaju značajnu podršku za istraživanje, razvoj i inovacije. Postoje različiti fondovi i grantovi dostupni za kompanije koje ulažu u tehnološki napredak, što omogućava poslovnim subjektima da ostanu konkurentni na globalnom tržištu. Ova podrška pomaže kompanijama da uvedu nove tehnologije i inovativne procese, povećavajući svoju efikasnost i produktivnost.
Izazovi
Iako Bosna i Hercegovina nudi brojne prednosti za nearshoring, postoje i određeni izazovi koje treba prevazići kako bi se potpuno iskoristio potencijal zemlje. Ovi izazovi uključuju infrastrukturalne nedostatke, birokratske prepreke i potrebu za daljim ekonomskim reformama.
Investitori i vlasnici kompanija koji svoje proizvode plasiraju na evropsko tržište ističu da je u posljednje vrijeme situacija sve neizvjesnija i zahtjevnija. Prije svega, kažu da je zbog ekonomske krize u EU sve teže plasirati robu zato što kupci iz EU traže smanjenje cijena proizvoda, što kompanijama koje plasiraju robu na EU tržište predstavlja dodatan problem jer moraju održati cijenu rada kako bi sačuvali postojeći kadar.
Inače, vlasnici kompanija s kojima smo razgovarali naglašavaju da su upravo kvalifikovani radnici jedan od najvećih problema s kojima se suočavaju. Da bi proizveli kvalitetan proizvod za EU tržište moraju imati kvalifikovane radnike, koje je potrebno dobro platiti. Međutim, nerijetko se dešava da čim steknu određene kvalifikacije, radnici odmah idu u Evropsku uniju jer su tamo bolje plaćeni, što dovodi do “začaranog kruga” ponovnog ulaganja u radnu snagu i suočavanja sa problemima kada ti radnici napuste poslodavce.
Takođe, ističu da ni trenutna politička situacija ne pogoduje biznisu jer odbija i investitore i partnere iz EU od bilo kakvih ozbiljnijih poslovnih saradnji i ulaganja u BiH. Pored toga, naglašavaju da ni ostali aspekti, kao što su infrastruktura i regulativa, nisu najpovoljniji za poslovanje.
Inače, što se infrastrukture tiče, ona se u BiH značajno poboljšala posljednjih godina, ali još uvijek postoje područja koja zahtijevaju dodatna ulaganja. Modernizacija drumske i željezničke mreže, kao i unapređenje energetske i telekomunikacijske infrastrukture, ključni su za dalji ekonomski rast i razvoj. Nedostatak adekvatne infrastrukture može otežati transport i logistiku, povećavajući troškove poslovanja.
Zoran Pavlović ističe da je infrastruktura u BiH u postupku razvoja.
“Imamo problem koji je uočen od strane Evropske komisije i Berlinskog procesa. Oni žele da unaprijede željezničku i energetsku infrastrukturu u BiH i zemljama Zapadnog Balkana, ali to naše vlasti gotovo da i ne prepoznaju. Željeznički saobraćaj je nešto što je u suštini najjeftinije. Dosta je urađeno na izgradnji autoputeva. S te strane se može reći da se otvaraju mogućnosti brzog transporta. Što se tiče vodenog saobraćaja, situacija je vrlo loša. Ali zato bi željeznički mogao biti unaprijeđen”, ističe Pavlović.
Međutim, kaže da trenutna situacija nije povoljna.
“Za to treba imati ljude koji su sposobni, koji razumiju, koji su u stanju da naprave dobru koncepciju. U nedostatku razvoja željezničke infrastrukture sve se vozi na točkovima, što predstavlja dodatno zagađenje, gužve na granicama i slično”, navodi Pavlović.
Profesor Čekrlija kaže da su ulaganja u infrastukturu veoma spora i skupa. Izgradnja autoputeva traje dugo, prate ih brojne kontroverze, od cijena eksproprijacije do sumnjivih javnih nabavki i cijene koštanja koja je po kilometru daleko najviša u regionu.
“Mi nemamo definisane tačke koje ćemo razvijati kao poslovne zone i koje se razvijaju i rastu zajedno sa infrastrukturom. U telekomunikacije se takođe malo ulaže, po pitanju sajber sigurnosti debelo zaostajemo a željeznice nisu u stanju da budu u funkciji razvoja prema modelu o kojem govorimo. Posebno je važno ulaganje u elektroprenosnu mrežu dok na računima leže stotine milona maraka. U slučaju snažnije privredne aktivnosti imali bismo ozbiljan problem se količinama električne energije i njene distribucije”, ističe Čekrlija.
BiH se suočava s izazovima vezanim za birokratske procedure koje mogu usporiti poslovne procese. Kompleksni administrativni zahtjevi i dugački postupci registracije i dobijanja dozvola mogu predstavljati prepreku za strane investitore. Reforme koje pojednostavljuju birokratske procedure i povećavaju efikasnost administracije su ključne za stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja.
Profesor Čekrlija podsjeća da dugo nismo imali tematsku sjednicu Savjeta ministara na temu pojednostavljivanja birokratskih procedura. Naglašava da su posebno bitne zajedničke sjednice entitetskih vlada i Savjeta ministara u cilju ujednačavanja propisa i smanjenja birokratskih opterećenja ulaganja i poslovanja.
“Moramo više raditi na digitalizovanju biorokratije i prelasku na digitalnu ekonomiju. Naša birokratija je zastarjela, neefikasna i korumpirana. Mnoge stvari su u Evropi odavno digitalizovane što u potpunosti eliminiše prostor za tromost i korupciju”, ističe Čekrlija.
I Zoran Pavlović smatra da je birokratija jedna od najvećih prepreka za razvoj poslovnog okruženja u BiH.
“Mi smo birokratski nevjerovatno „razvijena“ zemlja. Uz pomoć Evropske komisije smo napravili tako složene administrativne sisteme da je bilo kakvo ozbiljno investiranje, dobijanje građevinskih dozvola, što je prvi i najveći odbojni faktor kod bilo kog investitora, toliko destimulišuće da su strani investitori shvatili da jedino rješenje koje mogu da urade je da angažuju domaću firmu koja će raditi na rješavanju dokumentata, odnosno dozvola i saglasnosti. Mi smo do te mjere sve zakomplikovali”, naglašava Pavlović.
Dodaje da ni lokalne zajednice najčešće nisu riješile imovinsko-pravne odnose. Ističe da je, prema analizama koje se objavljuju u Doing Business koje radi Svjetska banka, oko 18 mjeseci rok da se dobije građevinska dozvola.
“To nijedan investitor neće da čeka”, naglašava Pavlović.
Pravno-regulatorni okvir u BiH još uvijek zahtijeva unapređenje kako bi se uskladio s evropskim standardima. Iako su sprovedene mnoge reforme, potrebno je nastaviti s harmonizacijom zakona i propisa kako bi se osigurala pravna sigurnost i predvidivost za investitore. Ovaj proces je ključan za povećanje povjerenja stranih kompanija u poslovno okruženje u BiH.
Profesor Čekrlija smatra da je sad šansa da pratimo reforme i da se približavamo standardima Evropske Unije.
“Sami ne možemo ništa osim da se dalje borimo sa siromaštvom. Integracije su naša šansa, fondovi koje možemo koristiti kao i iskustva drugih jer veliki dio bivših socijalističkih društava je uspješno završio proces borbe protiv korupcije i okončao svoju tranziciju na savremenu otvorenu ekonomiju”, navodi Čekrlija.
Iako BiH teži ka članstvu u EU, politička nestabilnost predstavlja veliki izazov. Političke tenzije i nesigurnosti mogu uticati na poslovno okruženje i investicione odluke. Profesor Čekrlija naglašava da je politička nestabilnost razlog svih naših nedaća, od izostanka kvalitetnih investicija do odlaska stanovništva u druge zemlje.
“Politička nestabilnost proizvodi društvenu zavisnost, zavisnost pospješuje korupciju i tu dolazimo do začaranog kruga. Stabilizacija političkih prilika i pozicioniranje razvoja ekonomije u prvi plan bi značajno popravilo naše šanse po pitanju direktnih stranih investicija”, navodi Čekrlija.
Zoran Pavlović kaže da je politička nestabilnost koja se kreira u BiH toliko odbojna da ni domaći investitori ne žele da investiraju, a kamoli strani.
“Navešću primjer da je situacija sa potražnjom ili kupovinom nekretnina od strane naših ljudi koji rade u inostranstvu došla u situaciju da ne žele da investiraju jer nisu sigurni kako će sve da se završi. Za Šveđane smo mi u predratnom stanju. Tako je u medijima objašnjeno. A u stvari je to sve zloupotreba nacionalnog folklora političkih lidera koji na taj način opstaju u političkom životu”, upozorava Pavlović.
Generalno gledano, nearshoring predstavlja veliku priliku za Bosnu i Hercegovinu da postane značajan dobavljač roba i usluga za tržište EU. Strateška pozicija, konkurentna radna snaga i pozitivni primjeri uspješnih kompanija pokazuju da BiH ima potencijal da privuče evropske kompanije koje traže pouzdane i efikasne partnere. Ipak, politička nestabilnost, birokratske procedure i nedovoljno razvijena saobraćajna infrastruktura predstavljaju aspekte koji odvraćaju investitore od ozbiljnijih ulaganja u BiH.
Gerila.info
