Nova 58. emisija obveznica Republike Srpske na Banjalučkoj berzi biće rekordna i u pogledu traženih sredstava, kao i kamatne stope koju Vlada Republike Srpske nudi investitorima.
Vlada RS je ponudila obveznice u vrijednosti 210 miliona maraka, sa rokom otplate od pet godina, te kamatnom stopom od visokih 6,1 posto.
To znači da će samo po osnovu kamata biti isplaćeno više od 51 milion maraka, to jeste, Republika Srpska biće u obavezi da vrati više od 260 miliona maraka.
“To je novac koji ćemo iskoristiti za otplatu obaveza po emisiji obveznica po Bečkoj berzi za 28.juni ove godine. To je jedan dio tih sredstava. Vi znate da tog dana teba da otplatimo 320 miliona maraka i to što emitujemo 210 miliona maraka u narednim danima, to je prikupljanje sredstava za tu isplatu i to je nešto što radimo u skladu sa odlukama Narodne skupštine RS. Kada je usvajan budžet i ekonomska politika, usvajana je i odluka o zaduženju i to je jasno i glasno navedeno i Vlada samo sprovodi odluke Narodne skupštine”, izjavio je danas premijer Republike Srpske Radovan Višković.
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Nešto ranije, tokom skupštinske rasprave Višković je potvrdio da se Republika Srpska zadužuje po mnogo lošijim uslovima od Federacije BiH, koja je prošli mjesec obveznice po kamati od 3,8 posto.
„Smatramo da je to najniža kamatna stopa koju smo mogli u ovom momentu dobiti na finansijskom sektoru Republike Srpske. Postavili ste pitanje zašto je znatno veća nego u Federaciji. Federacija je bila malo pametnija u nekom vremenu i nije dozvolila da se sve banke budu privatizovane. Napravila je i ostavila svoju Razvojnu banku koja diktira kamatne stope u drugom entitetu “, dodao je Višković, odgovarajući na pitanje poslanika PDP-a Igora Crnadka.
S druge strane, Crnadak kaže da je Višković potvrdio ono što opozicija ukazuje već godinama, a to je da Republika Srpska plaća veću stopu zato što ne postoji visok nivo povjerenja prema Republici Srpskoj, odnosno sposobnosti da vraća kredite.
„Pogledajte vi na taj iznos od 210 miliona kolika je razlika kada plaćate kamatu od 6,1 posto, a kolika kada plaćate 3,8 posto. Da ne govorimo o tome da ovo podrijava stare priče da taj novac koji Republika Srpska posuđuje novac zapravno nekih tajkuna bliskih vašoj vladi, ša čak i nekih ljudi iz vrha vlasti i da oni na taj način ubacuju svoj novac i zarađuju na leđima Republike Srpske“, dobacio je Crnadak Viškoviću.
Premijer se kasnije pojavio pred kamerama i izjavio da Vlada sad razmatra mogućnost da nakon zatvaranja stečajnog postupka u Banci Srpske, spoji pomenutu banku sa IRB-om te da na taj način aktivno učestvuje u finansijskim operacijama na bankarsokm tržištu.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da kamata koja je ponuđena za obeveznice pokazuje koliko je Vlada RS u nuždi da pribavi taj novac.
“Nismo nikada imali ovoliku kamatu, pogotovo ako vidite da je na tržištu nekretnina kamata dovedena do 3-4 odsto. Onda je ova kamata od 6,1 posto vrlo atraktivno definisana kako bi investitori bili zainteresovani da kupe obveznice, jer kad god želite da prikupite sredstva onda izlazite sa većim obavezama sa prinosima. Ovo sad je nešto što je dosta skupo, ali je potreba da se servisira obaveza značajna jer ako se ne bude isplatilo po planu i programu onda će RS izgubiti kredibilitet na međunarodnim berzama. Može ovdje da plasira obveznice, ali neće moći da ide na vanjska tržišta”, govori Pavlović.
Prema njegovim riječima Republika Srpska je napravila značajan uspjeh što je prije nekoliko godina izašli na Bečku i Londonsku berzu, ali efekti tih izlazaka nisu u potpunosti jasni.
“Ono što nismo saznali i informisani šta je sa tim parama bilo i čemu je poslužilo, osim ako nije za punjenje budžeta i zatvaranje budžeta koji nisu plaćeni. Ono što se sada dešava je da je najjednostavnije izaći na domaću berzu jer ne traži pripreme kakve traži bilo koja međunarodna finansijska pijaca, a to je prospekt sa informacijama, stanjem, ocjenom boniteta. Ptraktično ko god je zainteresovan i ko ima slobodna sredstva dobiće kamatu od 6,1 posto”, dodaje Pavlović.
Napominje i da se često postavlja pitanje ko će se pojaviti kao kupac jer se na berzama pojavljuju ovlašteni agenti koji obavljaju transakcije, te se pravi kupac obveznica praktično ne može znati.
Dug za dug
Poslanici opozicije kažu da je strašno sa kolikom nonšalantnosti vlast zadužuje Republiku Srpsku, nevodeći računa ni o kamatnoj stopi, kao i ko će vraćati ta sredstva.
„Premijer je upravo govorio kako je Federacija ispala pametnija i sačuvala svoje banke. Mi na žalost nismo, ali nismo vidjeli ni trunke zabrinutosti vezano za ta enormna zaduženja, a naročito ko će i na koji način i kada moći da vrati taj dug i šta će biti sa Republikom Srpskom nakon što potpuno upadnemo u dužničko ropstvo“, kaže za Gerilu poslanik Liste za pravdu I red Zagorka Grahovac.
Premijer Radovan Višković i za to ima pripremljen odgovor, uz napomenu da ne vidi razlog zašto trošiti energiju na takva pitanja.
“Postavili ste pitanje zašto otplaćujete dug novim dugom. Pa to se radi svugdje u svijetu. Mi smo čak ispod zakonom propisanih obaveza o zaduženju. Ovih 200 miliona koje uzimamo sada, prvi put od postojanja RS idemo na otplatu četiri godine po 10 posto plus kamata, a zadnje godine 60 posto sa kamatom, tako da mi ne želimo da stvorimo obavezu nekoj sljedećoj vladi koja će doći poslije pet godina i koja će imati obavezu 210 miliona da vrati jednog dana, kao što smo mi zatekli ovu obavezu od 180 miliona evra ili 320 miliona maraka”, kaže Višković.
Inače, Budžetom RS za 2023.godinu previđeno je da se za otplatu dugova izdvoji 922,4 miliona KM, ali prema pojednim informacijama, Republika Srpska treba da isplati oko 1,1 milion KM.
Riječ je o značajnoj većoj količini sredstva u odnosu na proteklu godinu, kada je Republika Srpska isplaćivala oko 450 miiona KM duga po osnovu razluičitih vrsta zaduženja.
Iako se dugo spekulisalo da je tokom nedavne posjete Kini Višković pokušavao da nagovori kineske investiture da kupe obveznice Republike Srpske, nova zaduženja će ipak ići preko domaćeg tržišta.
Do toga nije trebalo doći, kaže Zoran Pavlović, da se vlast ponašala imalo domaćinski trošeći tokom protekle godine enormna sredstva koja su se iznenadno našla na raspolaganju zbog nagle inflacije i skoka cijena proizvoda.
“Dakle, samo po osnovu PDV-a u BiH je prikupljeno više od 1,5 milijardi nego što je planirano. Republika Srpska je od te cifre dobila oko 600 miliona i ostaje žal da taj iznos nije djelimično sačuvan za ovu otplatu, već je bila situacija predizbornih priprema gdje je potrošeno mnogo novca koji je trebao da oda utisak dobrog poslovanja Vlade. Situacija je takva da bi dobar domaćin sačuvao djelić tog novca ili bi sredstva koja su dobijena od mađarske EXIM banke od 110 miliona evra čuvala u rezervi, u slučaju da prilivi koji dolaze od PDV-a ne budu dovoljni za otplaćivanje obaveza”, zaključio je Pavlović.
Gerila.info
