Član Glavnog odbora SDS-a i odbornik te stranke u skupštini grada Banjaluka Aleksandar Petković uputio je otvoreno pismo Eparhiji Zvorničko-tuzlanskoj i sveštenstvu Srpske Pravoslavne Crkve. U pismu Petković podsjeća na istup poslanika SNSD-a u Parlamentu BiH, Sanje Vulić, koja je Milorada Dodika nazvala bogom i pita zašto nema reakcije Crkve. Njegovo otvoreno pismo prenosimo u cijelosti, bez izmjena.
Епархија Зворничко-Тузланска
Његовом Преосвештенству господину Фотију
- tekst se nastavlja ispod oglasa-
Свештенству
Монаштву
Благовјерном народу
ОТВОРЕНО ПИСМО
“Шта вриједи човјеку да задобије сав свијет, ако изгуби душу своју”
Након дужег размишљања и промишљања, одлучио сам да овакав недостојан, напишем ово писмо прије свега због спасења своје душе, као и спасења душа оних на које се овај текст односи, а и због истине ,јер човјек вриједи само онда ако свакоме може рећи истину.
- марта 2020. , уважена посланица у Представничком дому Парламентарне Скупштине БиХ, госпођа Сања Вулић изјавила је, да је господин Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ и предсједник политичке странке СНСД “за њу Бог”.
То је изјавила јавно на сједници овог Дома пред ТВ камерама и лицем читавог српског народа.
Након ове тврдње морају се дати неки одговори са догматског аспекта, као и области филозофије религије.
Православна вјера открива нам и јавља велику тајну да је Бог тројчан, Бог је света Тројица : Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети.
То нису три Бога, него само један, јер три божанске личности имају једну исту суштину као и једну љубав, једну мудрост и све неизмјерно богатство божанских вјечних сила и енергија. У име тога јединога Бога се ми крштавамо и сву вјеру исповиједамо сваки пут када на себе ставимо знак часног Крста.
Дакле, Бог је прије свега љубав ,несебична љубав и то љубав од вјечности. Након тога се поставља питање “ Ко је човјек”?
Човјек је украс свих Божијих створења, Бог му је подарио моћ вјечног живота, створивши га од разумне душе и дивног тијела да би тијело служило разумној души а обоје постали храм животворне Тројице.
Дакле, да се послужимо софизмом, Бог је створио човјека, што значи да човјек није и не може бити Бог, као што тврди дарвинистичка теорија еволуције коју су прихватили апологете агресивног атеизма и безбожног комунизма и тиме разорили и још увијек уништавају само ткиво и душу српског народа.
Оваква тврдња госпође Вулић је богохулна, срамотна и бласфемична, али о томе доцније.
Након овога, логично је питање, ко је ђаво? Одговор и дефиниција је прецизна, ђаво је непријатељ човјечији, лаж и отац лажи. Молим Бога да ђаво није ушао у Парламент.
Неки народни посланици не би нипошто жељели да се пред њима у Скупштини појави огледало у коме би се видјеле њихове мисли у вријеме најозбиљнијих и најтежих одлука које се доносе у Парламенту.
Пред најкрупнијим и суштинским питањима државним, у главама неких народних представника сударају се најситније и најнеозбиљније али зато по народ и државу веома опасне мисли.
Такође, неки државни достојанственици вољели би више ,да сам раније споменути ђаво стално пред њима и са њима корача, него једно огледало које би јасно показивало њихове мисли. Мисли неких државних достојанственика нису ни издалека достојне њиховог звања и достојанства.
Часни Оци Српске Православне Цркве, кољеноприклоно Вас молим за опроштај за оно што изговарам и пишем јер сам себи не бих могао опростити да ово нисам изрекао.
Са радошћу и скрушено сам чекао одговор Мајке Цркве а поготово надлежне Епархије, али је он изостао, дубоко вјерујем због мудрости часних Отаца да се Православна хришћанка, народни представник у Парламенту сама покаје, схвативши своју заблуду и свој заиста превелики гријех.
Авај, то се није догодило, у својој мудрости и благости, Црква чека а грешна преступница и даље наставља својим изјавама да штети угледу Цркве и ремети духовни мир у народу.
И опет АВАЈ, једино је реаговао предсједавајући представничког Дома, господин Денис Звиздић, рекавши да та изјава вријеђа вјерске осјећаје.
Увјерен сам да ни сам господин Додик није срећан због божанског статуса који му је додијељен од стране високог функционера политичке странке чији је предсједник и да му је неугодно због тога.
Ипак, ни он није реговао, иако сматрам да је био дужан да то учини и да упозори или чак примјерено казни госпођу Вулић због овог непотребног и бесмисленог чина.
Вјерујем да госпођа Вулић, која каже да за вријеме годишњег одмора чита “Сеобе” написане од Милоша Црњанског, српског Достојевског, вјерујем да зна за Мојсија покретача сеобе Израиљског народа који је промијенио историју људске цивилизације.
Наречени Мојсије је на Синајској гори добио десет Божијих заповијести од којих прве двије гласе :
- Ја сам Господ Бог твој ; немој имати других богова осим Мене.
- Не прави себи идола нити каква лика ; немој им се клањати нити им служити.
Посланица у Парламенту чије име више нећу помињати у својој политичкој страсти и личном безумљу прекршила је двије основне Заповијести које нам је дао Креатор Свемира и Господар свега видљивог и невидљивог.
Божијом вољом не живимо више у доба Католичке Инквизиције…
Српска Православна Црква, Црква Немањића, Црква Стефана Дечанског, Црква Симониде, Црква Лазарева, Црква Обилића, Црква Крађорђевића, Црква Јасеновачких, Црква Пребиловачких, Црква Глинских и других мученика је Црква дуготрпећа, Црква љубави и опроштаја.
Зато Вас молим, часни Оци Саборне Апостолске Православне Цркве да не ћутите.
Молим Вас да позовете пред своје лице Православну хришћанку која је изговорила ове богохулне ријечи, јер речено је: “СВАКИ ЋЕ СЕ ГРИЈЕХ ОПРОСТИТИ ОСИМ ХУЛЕ НА ГОСПОДА БОГА”.
Молим Вас да је позовете да се покаје и то не треба бити јавно, нека се покаје сама у миру и осами својој, у посту и молитви јер такође је казано: “Покајте се и молите се тајно, а Отац Ваш Небески платице Вам то јавно.
Ако постоји дилема ,да нећемо као вјерници икада сазнати,да ли се покајала и одступила од тешког скрнављења Божијег имена, сматрам да не треба имати бојазни, сазнаћемо то.
Морам да кажем још један страх који ме прогони и који сам управо осјетио, а то је да је поменута, како сам сазнао из њене кратког животописа, по професији професор Разредне наставе.
Да ли ће, када се након политичке каријере или кад након избора не буде изабрана на неку важну функцију, врати међу ученике жељне знања и свјетлости истине, наставити негирати вјечне догме и Заповијести Господње. Највише ме тога страх.
Ја рекох и душу своју спасих, а да ли ће госпођа Вулић којој сад на крају помињем име, остаје да се види.
Вјерујем, да ће јој Црква помоћи да у молитви и у посту призна свој гријех, покаје се јер Црква је старија од државе а народ живи у јединству са Црквом.
Нека нам је свима мир, радост и благослов од Господа.
С поштовањем, Александар Петковић
