Dok se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku hvali rast prosječne plate u Republici Srpskoj, realnost koju osjećaju građani govori drugačije.
Republički zavod za statistiku javlja da prosječna neto plata u martu 2025. iznosi 1.476 KM. To je, tvrde, nominalno povećanje od 5,9% u odnosu na isti mjesec prošle godine. Ali realni rast? Jedva 2,5%. I to pod uslovom da živite u apstraktnoj ekonomiji u kojoj su zdravstvene usluge poskupile za 37,9%, bezalkoholna pića za 34,7%, ulja za 15,2%, a jelo u restoranu za 8%.
Dakle, pitanje nije koliko nam plata raste – već koliko nam vrijedi.
Najveće plate tradicionalno primaju zaposleni u finansijskim i osiguravajućim sektorima – 2.078 KM. S druge strane, radnici u sektoru nekretnina preživljavaju s 1.179 KM. Nekada bi to bila vijest. Danas? Normalnost.
Ali ni to nije kraj ekonomskim paradoksima. U industriji – pad. Desezonirana proizvodnja u martu manja je za 2,6% u odnosu na februar. U odnosu na mart prošle godine – pad od 1,2%. Broj zaposlenih u industriji takođe u padu. Ako je industrija pokazatelj ekonomskog zdravlja, onda je ova ekonomija na infuziji.
Ali tu su trgovinski podaci – izvoz raste! Da, ali uvoz raste brže. Pokrivenost uvoza izvozom – 68%. Ili, konkretno – trošimo više nego što zarađujemo. Iz Srbije uvozimo 333 miliona KM, a u Hrvatsku izvozimo 230 miliona. Pitamo se – šta mi to proizvodimo, osim statistike?
Najveći izvozni proizvod? Električna energija. A najveći uvoz? Naftna ulja. Drugim riječima, izvozimo ono što imamo, a uvozimo ono što nemamo – skuplje, dok inflacija od 3,3% jede svaku marku koju zaradimo.
Saopštenje nam donosi grafikone, procente i rastove – ali izostavlja najvažnije pitanje: kako žive građani Republike Srpske? Oni koji plaćaju zdravstvenu uslugu 38% skuplje nego lani, koji u prodavnici ostave više novca za manje proizvoda, i koji gledaju kako plate „rastu“, a novčanik se – prazni.
Na kraju, nije stvar u tome šta statistika kaže. Stvar je u tome ko joj vjeruje.
Gerila.info
