Vlado Đajić za Gerilu: “Šobot nema nikakve ingerencije u Gradskom odboru SNSD-a”

Želim sreću Banjolučanima sa Stanivukovićem. Mi smo opozicija, ne utičemo ni na šta i kritikovaćemo sve što treba da kritikujemo. Sarađivaćemo sa svima ako je to u interesu građana Banje Luke. Politika je, naravno, nešto drugo u tu nema ni ličnih sujeta, ni svađa, ni emocija.

Ovo u razgovoru za Gerilu kaže poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske, predsjednik Gradskog odbora ove stranke u Banjoj Luci i direktor Univerzitetsko-kliničkog centra Republike Srpske Vlado Đajić.

Rekli ste da ćete napustiti politiku ako Draško Stanivuković pobjedi Nikolu Šobota na lokalnim izborima. Napuštate li politiku?

Nisam to rekao.

Jeste.

Nisam to rekao.

Jeste li očekivali ovakvu pobjedu Draška Stanivukovića?

Naravno da nisam. Vjerovao sam da će Banja Luka prepoznati prave vrijednosti. Doktor Šobot je bio daleko bolji kandidat i za građane Banje Luke i za razvoj grada. On je čovjek sa referencama i sa iskustvom. Ali nisam rekao da ću napustiti Banju Luku ako Draško pobijedi i to je laž.

Nisam ni rekao da ste pominjali napuštanje Banje Luke nego politike ukoliko Šobot izgubi?

Nisam to rekao. Banja Luka je htjela ono za šta je glasala i ja čestitam na tome. Čestitao sam i Drašku kada smo imali sastanak. I on je meni čestitao na, kako je rekao, fascinantnih 33.000 glasova i 11 odbornika. A on je sa svom svojom podrškom i infrastrukturom osvojio samo sedam odbornika. Nisam imao ništa kad sam bio opozicija. Osvojio sam 11 odbornika i to je jedna velika pobjeda Gradskog odbora i Vlade Đajića na njegovom čelu.

Ostajete li na čelu Gradskog odbora?

Moj mandat na čelu Gradskog odbora traje još godinu dana.

Da li je imenovanje Šobota kao Dodikovog savjetnika za Banju Luku minimalizacija Vašeg uticaja u Gradskom odboru?

Nije. Šobot nije zadužen za partiju. Šobot je zadužen za projekte koje predsjednik planira da investira u Banju Luku, da ispita puls građana i da vidi šta je potrebno u Banjoj Luci. On treba da prvi napravi konekciju gradske uprave i kabineta predsjednika Srpske za investicije u gradu. Šobot nema nikakve ingerencije u Gradskom odboru SNSD-a. To ima svoje strukture i mi smo već krenuli u novi krug sastanaka sa mjesnim odborima i sa ljudima na terenu. SNSD od osnivanja nikada nije imao ovoliko glasova u Banjoj Luci.

Zašto onda Nikola Šobot nije pobijedio? Jesu li Vas „bušili“ Vaši?

Ne bih ja to tako definisao. Partija je imala 33.000, a Šobot 37.000 glasova. Naša koalicija osvojila je 24.000 glasova. Da je samo trećina koalicije glasala za Nikolu Šobota, to je osam hiljada glasova. Dodajte tih osam hiljada glasova onim glasovima koje je Šobot osvojio i oduzmite tih osam hiljada glasova od onih glasova koje je osvojio Stanivuković.

Svi glasovi koalicije su ipak otišli Stanivukoviću. Taj problem je nastao u februaru kada je naša takozvana koalicija glasala protivzakonito za rebalans grada i kada je podržala Draška Stanivukovića. Napravili su tada sa njim savez i oni su tada podržavali sve Draškove promašene investicije i projekte.

Da li je i dio SNSD-a u Banjoj Luci radio za Draška, a protiv Šobota?

To se uvijek dešava. Uvijek to postoji u nekom određenom procentu, ali nije neka masovna pojava bila. Dva pojedinca su nešto pokušavala, ali oni su nebitni za rad gradskog odbora i nisu neka velika snaga. Svaka organizacija ima ljude koji gledaju svoje pojedinačne interese i koji su malo frustrirani. Takvi ne razumiju šta je timski rad, ali pokazalo se da je Gradski odbor SNSD-a jedna kompaktna organizacija.

Koliko je kompaktna najbolje se vidjelo nakon izbora kada su Vaš rad kritikovali poslanici SNSD-a u NSRS Anja Ljubojević i Srđan Mazalica?

To je krivo protumačeno. Mi smo demokratska partija. Napustio bih SNSD da ne smijem reći ono što mislim. Isto tako i Mazalica, koji je dugo godina u politici, ima pravo da kaže ono što misli. Niko zbog toga ne treba biti kažnjen ili osuđen. I dalje normalno sarađujemo.

Ko će biti odbornici SNSD-a u Skupštini Grada?

Nismo značajno promijenili rang listu. Povukli smo se mi koji vodimo najveće zdravstvene ustanove, doktor Talić i ja, povukli su se Srđan Amidžić i Mladen Ilić, kao i dvije kandidatkinje koje imaju druge ambicije mimo toga da budu odbornici.

U kakvim ste odnosima sa Srđanom Amidžićem?

Vrlo korektnim. Radimo profesionalno. Partija funkcioniše kako treba.

Postoji li šansa da SNSD i PDP formiraju skupštinsku većinu?

Mi ne bježimo ni od kakvih kombinacija. Ono što je u ovom trenutku činjenica jeste da je Draško pobijedio i da on treba da formira skupštinsku većinu. Da li sa nama ili sa nekim drugim – to je na njemu. On je rekao da ne želi s nama skupštinsku većinu, tako da ne postoji šansa da budemo dio vlasti. Da nije bilo naše skupštinske većine prethodne četiri godine Banja Luka bi totalno propala. Ovako je gradu nanesena ogromna šteta.

Urađeni su mnogi projekti, potrošeno je mnogo para. Ništa konkretno nije urađeno. Banja Luka je u velikim problemima. Stanivuković je potrošio velike pare. Kako imamo neka saznanja, dubioza u gradskom budžetu je 30 miliona maraka i taj minus je nemoguće nadoknaditi. Nikad nećemo biti većina tamo gdje trebamo pokriti njegov kriminal i podizati nove kredite. Do sada je digao desetine miliona maraka kredita neosnovano.

Ponovo ćemo, dakle, biti na istom: Stanivuković predlaže, SNSD blokira?

Mi ništa ne blokiramo. Vjerovatno nećemo biti skupštinska većina. Bićemo kritičari rada kao što su oni u Narodnoj skupštini. Stanivuković u NSRS nikada nije glasao za budžet, nikada nije glasao za rebalans budžeta, nikada nije glasao za neke bitne tačke i nije ga niko osuđivao zbog toga. Ni mi nećemo da glasamo za njegove tačke dnevnog reda i ne može nas niko osuditi zbog toga. Mi smo opozicija.

On je obećao dobar i funkcionalan grad i mi tražimo da Draško preuzme odgovornost za to i da kaže: Ja to mogu, znam i hoću, ali nemoj da nas optužuje što nema para za ugrožene kategorije, što nema para za vodu, što nema para za grijanje, što nema para za čišćenje snijega. Pao je mali snijeg i Banja Luka je bila u kolapsu, a okolna sela bez struje. Ne može Draško reći da je on sada došao i da je zatekao takvo stanje. On je došao prije četiri i po godine i morao je da napravi funkcionalan grad.

Da li Vam je žao što nećete biti odbornik?

Jeste. Želio sam da budem odbornik. Moja želja je bila da budem na toj funkciji. I žao mi je što nisam odbornik.

Pa zašto niste?

Na rukovodstvu partije imali smo sastanak na kojem smo razgovarali o situaciji u kojoj se nalazi Republika Srpska. Problemi nisu samo finansijski i politički, već i bezbjednosni i moguće je da se u parlamentu donose veoma teški akti za srpski narod i za Republiku Srpsku. I ja sam potreban ovdje prilikom donošenja možda i hrabrih odluka za Republiku Srpsku i njen narod. Ali ću svakako kao predsjednik Gradskog odbora imati svakodnevnu komunikaciju sa našim odbornicima i učestvovaću direktno u kreiranju gradske politike.

Nemanja Kerezović koji je, zajedno sa Sašom Kresojevićem i Aleksandrom Miletićem, optužen za šverc kilograma kokaina, radio je kao radnik obezbjeđenja na Univerzitetsko-kliničkom centru Republike Srpske. Kako je to moguće?

Ja imam 3.500 radnika i ne mogu znati svakog „u glavu“, pogotovo ne vozače, portire, nosače, obezbjeđenje. Odmah sam preduzeo sve radnje. On je bio suspendovan. Čuo sam da je oslobođen, da je odmah pušten iz pritvora i da protiv njega nije ni podignuta optužnica.

Optužnicu je u avgustu potvrdilo Okružno javno tužilaštvo Banja Luka.

U svakom slučaju, on ima pravo da se brani i da bude osuđen po zakonu. Ne podržavam nijedan vid kriminala. Osuđujem sve koji to rade.

Kakva je situacija sa parkingom i garažom? Kada će to biti završeno i svečano pušteno u rad?

Prvih 560 mjesta je završeno. Idemo dalje i tražimo da se to sve završi.

Koliko treba para da se završi svi radovi?

To ja ne mogu da znam. To nije moja briga. Nije moje da uopšte uđem u garažu. Moje je da liječim pacijente i da organizujem proces rada. Klinički centar je samo jedan od potpisnika ugovora. Vlada Srpske je finansijer, izvođač je još jedna ugovorna strana, tender je završen, ugovori su potpisani. Sve je bilo po zakonu i kako treba. Ako izvođač ne završi te garaže na vrijeme, odmah ćemo raskinuti ugovor i tražiti drugog izvođača.

Postoji li na UKC-u makar jedan problem ili je sve sjajno?

Nigdje ništa nije sjajno. Ni u Vašoj, ni u mojoj kući, a kamoli u tako velikoj ustanovi. Republika Srpska je pod sankcijama i njoj je onemogućeno da normalno funkcioniše. I mi imamo velikih problema, jer je to veliki kolektiv. Brinemo o hiljadu i po pacijenata. Zbrinjavamo najteže pacijente iz Republike Srpske. Imamo preko 3.000 dnevnih pregleda, preko hiljadu i po ležećih pacijenata.

To je veoma teško organizovati i nemoguće je da sve „štima“. Imamo problem sa psihijatrijom. Već četiri godine u Savjetu ministara i zajedničkim organima nas koče i ne dozvoljavaju nam da preselimo psihijatriju. Veoma sam tužan i bijesan zbog toga. Pravimo Kliniku za onkologiju i to je jedan od najhumanijih projekata Vlade Srpske. Imaćemo 90 kreveta za palijativu i za onkološke pacijente kojih je sve više.

Imamo problem sa Fondom zdravstvenog osiguranja za sve nivoe osiguranja. To je najniža stopa za osiguranje – 10,2. U Federaciji BiH je 16,5, u Hrvatskoj 13,5 i nemoguće je sa takvom malom stopom sve uraditi. Imamo nepovoljan ugovor sa Fondom. Plaćaju nam cijene po svojoj želji koje su ispod realne vrijednosti.

Na šta mislite?

Pejsmejker košta 15.000 maraka. I potrošimo pet dana na pacijenta – dajemo krvi i lijekove, doktori su tu, kao i medicinske sestre, hrana je dio te brige takođe, a Fond nam plati 12.000 maraka, dakle manje od samog pejsmejkera. Imamo puno tih nelogičnih stvari, ali Fond je napravio sam svoj pravilnik da zaštiti i to svoje malo punjenje.

Koliko imate stanova?

Koliko sam imao i prije nego što sam postao poslanik. Prijavio sam dva stana. Jedini sam političar koji je prijavio 1,1 milion maraka nekretnina i para kada sam postao direktor i poslanik. Nisam došao kao gologuzan u politiku. Nisam bio član nijedne partije, nisam bio nijedna funkcija. Sam sam završio jedan od najtežih fakulteta.

Četiri i po godine sam bio na ratištu, nakon toga sam četiri godine proveo u Beogradu, specijalizirao sam jednu od najtežih specijalizacija, magistrirao sam, za tri godine doktorirao, bio na edukacijama u Švajcarskoj, Njemačkoj, Italiji, Londonu, Parizu, učestvovao sam u stvaranju osam doktora nauka kao mentor ili komentor. Autor sam 12 knjiga i 146 radova objavljenih u svijetu. I sve sam to uradio prije nego što sam postao poslanik i direktor.

Goran Dakić